Da li je inflacija prestala da bude uvozna i postala samo naša

Cene hrane i energenata na svetskom tržištu su u padu, a inflacija se posledično smiruje u glavnim ekonomijama poput Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Kod nas se poskupljenja ne stišavaju i inflacija je dostigla 16,2 odsto u martu. Da li zato povećanje cena hrane i energenata više „ne piju vodu” kao razlog za naša poskupljenja i da li su domaće specifičnosti pravi razlog za pomenuta 16,2 procenta.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je rast cena hrane i energenata imao znatan uticaj na inflaciju u Srbiji do sredine prošle godine. Od tada inflacija ne može više time da se pravda.

„Naša inflacija je sada veća, jer smo kasnije počeli s poskupljenjem struje i gasa nego druge zemlje. To je posledica ekonomske politike vođene u Srbiji. Uzrok je i preterana ekspanzivna fiskalna i monetarna politika koja je tokom 2020. i 2021. doprinela malom padu bruto domaćeg proizvoda. Drugim rečima, podeljeno je mnogo novca građanima i privredi i dohoci su rasli brže od proizvodnje. Ukupna količina sredstava rasla je brže od proizvodnje tako da je to uticalo da tražnja brže raste od ponude. I sada imamo taj odloženi efekat”, navodi Arsić.

Dodaje da je u SAD inflacija zaustavljena od prošle godine, slično i u Evropi. Jedan je podatak kolika je inflacija međugodišnje, a interesantno je za poređenje kolika je inflacija kod nas i kod njih za poslednjih tri i šest meseci. Kod nas je veća nego u drugim zemljama. U SAD je nula od sredine 2022, u Evropi od oktobra i novembra oscilira, nekad padne nekad poraste.

„Kad uvozimo probleme iz sveta to se naglašava na sva zvona i prenaglašava, a kada su neke stvari posledica naše politike onda se to prećutkuje i pripisuje međunarodnim faktorima”, objašnjava ovaj ekonomista.

Očekuje da će i kod nas od sredine godine inflacija početi da znatno usporava u odnosu na prethodne mesece. Dodatni šok će biti kada poskupe struja i gas u maju.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) napominje da je uvozna inflacija, i to ona koja je posledica štampanja novca, definitivno najveća komponenta.

„Kako je Evropska centralna banka štampala ogromne svote novca tokom 2020. i 2021. ta sredstva su stizala i u Srbiju. Da ne bi došlo do pritiska na jačanje dinara NBS je štampala dinara koliko je ulazilo evra. Zato možemo da pričamo o uvoznoj inflaciji i ona iznosi dve trećine, a preostala trećina je posledica naših lokalnih karakteristika u smislu kako se vodila ekonomska i monetarna politika”, kaže Gajić.

Dodaje da ne voli da prognozira kada će se inflacija kod nas smiriti, jer ekonomisti sutra moraju da objašnjavaju zašto se njihove prognoze nisu ostvarile. Drugi razlog je to što još ima previše faktora koji nisu nužno samo ekonomski koji utiču na poskupljenja.

„Kada se govori o padu inflacije mnogi pitaju kada će cene da se vrate na stari nivo. Pad inflaciji ne znači to, već da će cene sporije da rastu, a neće se vratiti na ono što je bilo pre dve, tri godine”, objašnjava ovaj ekonomista.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da se inflacija u našoj zemlji od početka godine kretala u skladu s njihovom projekcijom, prema kojoj je vrhunac inflacije očekivan u prvom tromesečju. U martu je iznosila 16,2 odsto međugodišnje i u drugom tromesečju očekuju najpre njeno postepeno, a zatim u drugoj polovini godine i brže usporavanje da bi se krajem godine inflacija našla na upola nižem nivou od trenutnog, a sredinom 2024. vratila u granice cilja. „Kada je reč o inflaciji u zoni evra i SAD, ona jeste usporila u martu i bila 6,9 odsto međugodišnje u zoni evra i pet međugodišnje u SAD. Pri tome, u oba slučaja je usporavanje inflacije bilo pretežno vođeno nižim cenama energenata, koje su u martu, delom i zbog visoke baze iz marta 2022, zabeležile međugodišnji pad (minus 0,9 procenata u zoni evra i minus 6,4 odsto u SAD). Poskupljenje energenata i u Srbiji se od početka godine usporava, pri čemu su se cene naftnih derivata poslednjih meseci, prateći pad svetske cene nafte, gotovo spustile na nivo iz marta 2022. (međugodišnji rast cena naftnih derivata je u martu iznosio 1,8 odsto). S druge strane, Srbija je kasnije počela da povećava cene struje i gasa jer je država tokom 2022. preuzimala teret energetske krize na sebe, kako bi očuvala poslovno, potrošačko i investiciono poverenje na visokom nivou i kako ne bi unosila dodatnu neizvesnost, što usporava pad cena energenata u poređenju s drugim zemljama”, navode iz centralne banke.

Kada govorimo o baznoj inflaciji (ukupna inflacija bez hrane i energije) ona se u martu i u zoni evra i u SAD ubrzala za po 0,1 procentni poen na 5,7 odsto međugodišnje u zoni evra i na 5,6 procenata međugodišnje u SAD, što ukazuje da su određeni inflatorni pritisci još prisutni i da su se pokazali otpornijim nego što se smatralo na početku krize. Posmatrajući strukturu robne razmene, upravo su proizvodi iz grupe bazne inflacije ti kojima Srbija najviše trguje i cene tih proizvoda imaju najveći uticaj na našu uvoznu inflaciju, što je svakako jedan od razloga zašto ona u Srbiji nije u prvom tromesečju ove godine započela međugodišnji pad. Kao što je bilo potrebno neko vreme da se rast troškovnih pritisaka i rast cena energenata nakon izbijanja energetske krize i rata u Ukrajini prenese na našu ekonomiju, tako je potrebno i neko vreme da se oseti pun dezinflatorni efekat opadajućih globalnih troškovnih pritisaka koji se dešava u svetu i koji bi u većoj meri kod nas trebalo da se vidi u drugoj polovini godine, navode iz NBS.