Radosna tuga „Cigana”

Nema više slobode, Rado. Ni za tebe ni za mene, kazuje Lojko Zobar u delu „Cigani lete u nebo”. Ima li je ako ima ljubavi? Traganje za slobodom je traganje za sopstvom, shvatanje da je ljubav jedina, celovita i smislena. Svi glumci su verovali u ovu predstavu, iako su u početku postojale različite kritike i stavovi. Ipak, ta razmena emocija između nas i publike je ovu predstavu oblikovala, nadogradila i sačuvala. Zbog toga oni vole „Cigane” jer sa Radom i Zobarom uzleću do te slobode i na kraju plaču. To je neka radosna tuga, kaže glumica Milena Vasić, koja je godinama unazad tumačila lepu Ciganku Radu u mjuziklu „Cigani lete u nebo”.

Uz nezaboravnu ljubavnu priču Ciganke i kradljivca konja, mjuzikl „Cigani lete u nebo” proslaviće sutra od 19.30 sati svoje 350. izvođenje na sceni Pozorišta na Terazijama.

Premijera predstave„Cigani lete u nebo”, u režiji Vladimira Lazića, bila je 17. aprila 2004. godine. Tokom proteklih skoro 20 godina plenila je magijom pesme, igre i glume. Iako na početku svog scenskog života ovaj komad nije bio ohrabren od strane pozorišne kritike, on je rastao i transformisao se u specifičnu energiju ansambla koji sa sve većim žarom izvodi najlepše ruske pesme Jevgenija Doge, odslikavajući jednu od najpoznatijih ljubavnih priča, ali jednako baveći se pitanjem granice slobode, ponosa i društvenih normi. Aleksej Maksimovič Pješkov, sin siromašnog radnika, siroče koje je rano ostalo bez oca, lađar, kuvar, pevač, skitnica i samouk: imao je 24 godine kada je dospeo u tamnicu, 1892. godine. Uzevši pseudonim Maksim Gorki, u tamnici piše svoju prvu pripovetku: „Makar Čudra”. Iako prva, ova pripovetka koja je „zrelo štivo” poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl „Cigani lete u nebo”. Makar Čudra, priča na obali mora pod vetrom i talasima o svom ciganskom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi…

Tokom gotovo dve decenije izvođenja mjuzikla „Cigani lete u nebo”, menjali su se učesnici u predstavi, a najveću promenu predstava je doživela početkom 2020. godine. Ivan Bosiljčić i Milena Vasić su posle 16 godina predali uloge mlađim kolegama. Nikola Šurbanović preuzeo je ulogu kradljivca konja Lojka Zobara, a nakon velike audicije, uloga Rade dodeljena je Mioni Marković i Oliveri Dragičević, u ravnopravnoj alternaciji.

Na pitanje šta je zapravo tajna dugovečnosti mjuzikla „Cigani lete u nebo” Ivan Bosiljčić odgovara:

– Tema slobode koju je Maksim Gorki otvorio u svojoj pripoveci. Ona je u rečima, muzici, u odnosima i svakom pokretu koji izvodimo uvek iznova. Ova tema je u našem vremenu aktuelnija nego ikad. Koliko smo daleko od slobode? Ima li je uopšte? Naši junaci doživljavaju tragičan kraj u odbrani te slobode onako kako je lično shvataju. Smatram da je njihov izbor mogao biti i drugačiji – umesto razarajuće strasti, u sebi su mogli probati da probude ljubav koja sve trpi, koja je blagotvorna. Da izaberu život.

Koja je tajna predstave „Cigani lete u nebo”, pita se lepa Miona Marković. To nije samo tekst velikog pisca Maksima Gorkog. Nije ni samo čarobna muzika koju svi pevamo kada nam je teško ili lepo. Na kraju, to je najdublja ljudska priča o tome za šta je vrednije živeti i umreti: za ljubav ili za slobodu. Rada i Lojko Zobar neće da žive bez slobode, a ne mogu da žive bez ljubavi.

– Ovo je priča o čoveku i njegovim željama, strahovima, hrabrosti, ljubavi – kaže Nikola Šurbanović, dok Olivera Dragičević naglašava da je najveći adut ove predstave duša od koje su satkani i likovi koji obitavaju u njoj.

U predstavi igraju i Dušica Novaković, Kristina Savić, Dragan Vujić, Milan Tubić, Nikola Bulatović, Milan Antonić, Duško Radović, Predrag Miletić, Milan Bosiljčić, Miroljub Turajlija, Branko Đurić, Tatjana Dimitrijević, Jelena Arsić, Snežana Jeremić Nešković… U predstavi učestvuje Balet, Hor i Orkestar Pozorišta na Terazijama.