Da li Rusija zapravo sama finansira rat protiv sebe

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u utorak ukaz o odgovoru na zaplenu ruske imovine u inostranstvu i ograničavanje imovinskih prava. Uredbom je odobren spisak imovine nad kojom se već uvodi privremeno upravljanje. Na  njemu se nalaze akcije stranih akcionara kompanija „Junipro” i „Fortum”. Takođe je navedeno da se privremeno upravljanje imovinom neprijateljskih zemalja u Rusiji može prekinuti odlukom ruskog predsednika

Poznato je da je nedavna zaplena imovine ruske ambasade koje je sprovelo tužilaštvo Poljske, samo vrh ledenog brega neverovatne imovinske koristi, koje su ostvarile pojedine zemlje od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini. Nije tajna da su računi milijardera iz Rusije u zapadnim bankama, ne samo blokirani već se i koriste za neprestane donacije novčanih sredstava Ukrajini, dotur oružja, hrane, sredstava, finsiranje vojnih operacija i plaćenika ali i lično bogaćenje, kako navode pojedini objektivni zapadni mediji.

Tako su, uglavnom, većina humanitarnih operacija, davanja pomoći u novcu i materijalima potrebnim za rat protiv Rusije, u mnogo slučajeva finansirane iz samih ruskih izvora, što su zvaničnici EU i najavili da će učiniti. Stižemo tako do jedne velike istine, zapravo nonsensa čitavog jednogodišnjeg oružanog sukoba u Ukrajini da Rusija, izgleda, sama finasira rat protiv sebe.

Nije tajna da su pojedini zapadni operativci koju su učestvovali u blokadi računa sa kripto valutama ruskih kripto milionera postali bogataši „preko noći”. Navodno su, kako tvrde pojedini nezaslepljeni i nezavisni američki portali, koristili kripto valute kao svoje zbog jedne od ranijih obaveza vlasnika da se deponuju sve šifre u kripto bankama. Vode se već i nekoliko postupaka protiv operativaca koji su se okoristili, trgujući na berzama ukradenim kripto valutama vlasnika iz Rusije. Pravosuđa pojedinih zemalja, pokrenula su već takve istrage, a čini se da su i u ostalim zapadnim zemljama započele istražne radnje protiv ovakvog korišćenja zaplenjenih i „blokiranih” ruskih sredstava.

Zato je potpuno logičan potez koji je povukla ruska strana. Naime, ukaz koji je potpisao ruski predsednik Vladimir  Putin „O  privremenom upravljanju određenom imovinom”, opomena je zapravo Americi i drugim zapadnim zemljama i odgovor na agresivno ponašanje Zapada, mišljenje je  mnogih političkih i ekonomskih  eksperata.

Ukaz je rezultat pokušaja zaplene ruske imovine i zamrznutih sredstava, bez pravne osnove utemeljene na anglosaksonskom pravu, već na, čini se, ostacima kolonijalne svesti, mišljenja o nedodirljivosti i veličini  zapadnih sila koje same propisuju međunarodne zakone, donose ih i poštuju ih ili ne poštuju po potrebi i prilici. Drugim rečima „kadija ti tuži kadija ti sudi” na višem međunarodnom planu.

 Ovaj potez ruskog predsednika  Vladimara  Putina je opomena Amerikancima i njihovim saveznicima

„Ovo im je i signal da ako zaplene rusku imovinu, onda naša zemlja u ovom slučaju može da preuzme privremeno upravljanje zapadnim kompanijama. U ovoj uredbi ne govori se o konfiskaciji. Rusija zvanično ništa nikome neće oduzimati. Vlasniku će ostati kompanija, međutim njome će u ovom slučaju verovatno upravljati Federalna agencija za upravljanje državnom imovinom (Rosimuščestvo)”, rekao je za medije ruski politički i ekonomski analitičar Aleksej Makarkin

Ruski  ekonomski stručnjaci zato smatraju da je Rusija  ovim ukazom o upravljanju stranim komapanijam donela vrlo pametnu odluku koja će ovoj zemlji maksimalno pomoći da zaštiti svoje interese od nepromišljenih akcija Zapada.

Što se tiče privremenog upravljanja određenom imovinom, prema ukazu, ono se može primeniti na pokretnu i nepokretnu imovinu stranih lica povezanih sa neprijateljskim državama, hartije od vrednosti koje pripadaju tim licima, kao i imovinska prava koja se nalaze na teritoriji Rusije.

„Dakle akcija izaziva reakciju i samo pristrasan čovek, potpuno nesvestan realnosti može ovo da kritikuje sa negativne tačke gledišta” izjavio je za ruske medije Mihail Deljagin, zamenik u Državnoj dumi i ekonomista.

Podsetio je da je u velikom broju zapadnih zemalja već duže vreme stvoren regulatorni okvir za stvarnu zaplenu imovine ruskih kompanija u inostranstvu, dok se privremeno upravljanje imovinom ruskih kompanija postepeno pretvara u stvarnu konfiskaciju imovine.

„Ukaz predsednika je blagovremen odgovor na ove agresivne akcije vlada neprijateljskih zemalja. Osim toga, uvođenje eksternog upravljanja omogućava da se zaustave rizici negativnog uticaja političke pozicije ovih zemalja na funkcionisanje sredstava koja su značajna za ekonomsku i energetsku bezbednost Rusije. Pored toga, ovaj pristup nam omogućava da obezbedimo stabilno poslovanje kompanija koje su značajne za nacionalnu ekonomiju”–smatra Mihail  Deljagin. Napominje se još u razgovoru za ruske medije da je ukaz „O privremenom upravljanju određenom imovinom” zapravo dugo očekivan.

„ Poslovni ljudi, mnogi stručnjaci, narod Rusije dugo su zahtevali da  naša vlast donese, potpiše i primeni ovu uredbu. Prvo, zato što naša zemlja mora da reaguje na zamrznuta sredstva, pokušaje nezakonske zaplene ruske imovine. Ovim potezom Rusija je jasno stavila do znanja da do sada nije primenila ni jednu recipročnu ekonomsku meru, poput zapadnih zemalja, a ni pomislila nije da nekome nešto protivpravno oduzima, privatnu ili korporacijsku svojinu. Tako će vlasti pojedinih država, čim pokušaju da konfiskuju našu imovinu, dobiti  jasan odgovor saglasni su eksperti