Да ли Русија заправо сама финансира рат против себе
Руски председник Владимир Путин потписао је у уторак указ о одговору на заплену руске имовине у иностранству и ограничавање имовинских права. Уредбом је одобрен списак имовине над којом се већ уводи привремено управљање. На њему се налазе акције страних акционара компанија „Јунипро” и „Фортум”. Такође је наведено да се привремено управљање имовином непријатељских земаља у Русији може прекинути одлуком руског председника
Познато је да је недавна заплена имовине руске амбасаде које је спровело тужилаштво Пољске, само врх леденог брега невероватне имовинске користи, које су оствариле поједине земље од почетка руске специјалне операције у Украјини. Није тајна да су рачуни милијардера из Русије у западним банкама, не само блокирани већ се и користе за непрестане донације новчаних средстава Украјини, дотур оружја, хране, средстава, финсирање војних операција и плаћеника али и лично богаћење, како наводе поједини објективни западни медији.
Тако су, углавном, већина хуманитарних операција, давања помоћи у новцу и материјалима потребним за рат против Русије, у много случајева финансиране из самих руских извора, што су званичници ЕУ и најавили да ће учинити. Стижемо тако до једне велике истине, заправо нонсенса читавог једногодишњег оружаног сукоба у Украјини да Русија, изгледа, сама финасира рат против себе.
Није тајна да су поједини западни оперативци коју су учествовали у блокади рачуна са крипто валутама руских крипто милионера постали богаташи „преко ноћи”. Наводно су, како тврде поједини незаслепљени и независни амерички портали, користили крипто валуте као своје због једне од ранијих обавеза власника да се депонују све шифре у крипто банкама. Воде се већ и неколико поступака против оперативаца који су се окористили, тргујући на берзама украденим крипто валутама власника из Русије. Правосуђа појединих земаља, покренула су већ такве истраге, а чини се да су и у осталим западним земљама започеле истражне радње против оваквог коришћења заплењених и „блокираних” руских средстава.
Зато је потпуно логичан потез који је повукла руска страна. Наиме, указ који је потписао руски председник Владимир Путин „О привременом управљању одређеном имовином”, опомена је заправо Америци и другим западним земљама и одговор на агресивно понашање Запада, мишљење је многих политичких и економских експерата.
Указ је резултат покушаја заплене руске имовине и замрзнутих средстава, без правне основе утемељене на англосаксонском праву, већ на, чини се, остацима колонијалне свести, мишљења о недодирљивости и величини западних сила које саме прописују међународне законе, доносе их и поштују их или не поштују по потреби и прилици. Другим речима „кадија ти тужи кадија ти суди” на вишем међународном плану.
Овај потез руског председника Владимара Путина је опомена Американцима и њиховим савезницима
„Ово им је и сигнал да ако заплене руску имовину, онда наша земља у овом случају може да преузме привремено управљање западним компанијама. У овој уредби не говори се о конфискацији. Русија званично ништа никоме неће одузимати. Власнику ће остати компанија, међутим њоме ће у овом случају вероватно управљати Федерална агенција за управљање државном имовином (Росимушчество)”, рекао је за медије руски политички и економски аналитичар Алексеј Макаркин
Руски економски стручњаци зато сматрају да је Русија овим указом о управљању страним комапанијам донела врло паметну одлуку која ће овој земљи максимално помоћи да заштити своје интересе од непромишљених акција Запада.
Што се тиче привременог управљања одређеном имовином, према указу, оно се може применити на покретну и непокретну имовину страних лица повезаних са непријатељским државама, хартије од вредности које припадају тим лицима, као и имовинска права која се налазе на територији Русије.
„Дакле акција изазива реакцију и само пристрасан човек, потпуно несвестан реалности може ово да критикује са негативне тачке гледишта” изјавио је за руске медије Михаил Дељагин, заменик у Државној думи и економиста.
Подсетио је да је у великом броју западних земаља већ дуже време створен регулаторни оквир за стварну заплену имовине руских компанија у иностранству, док се привремено управљање имовином руских компанија постепено претвара у стварну конфискацију имовине.
„Указ председника је благовремен одговор на ове агресивне акције влада непријатељских земаља. Осим тога, увођење екстерног управљања омогућава да се зауставе ризици негативног утицаја политичке позиције ових земаља на функционисање средстава која су значајна за економску и енергетску безбедност Русије. Поред тога, овај приступ нам омогућава да обезбедимо стабилно пословање компанија које су значајне за националну економију”–сматра Михаил Дељагин. Напомиње се још у разговору за руске медије да је указ „О привременом управљању одређеном имовином” заправо дуго очекиван.
„ Пословни људи, многи стручњаци, народ Русије дуго су захтевали да наша власт донесе, потпише и примени ову уредбу. Прво, зато што наша земља мора да реагује на замрзнута средства, покушаје незаконске заплене руске имовине. Овим потезом Русија је јасно ставила до знања да до сада није применила ни једну реципрочну економску меру, попут западних земаља, а ни помислила није да некоме нешто противправно одузима, приватну или корпорацијску својину. Тако ће власти појединих држава, чим покушају да конфискују нашу имовину, добити јасан одговор сагласни су експерти
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


