„Pet zemalja” na Tirenskom moru

„Kako je lepo” – odjekuje na raznim jezicima malim staničnim peronom dok putnici izlaze iz voza, a pogled ispred njih „puca” na prelepo Tirensko more i uski zaliv u kojem se ugnezdilo selo Riomađore.

Ono je prvo od „Pet zemalja” (Činkve tere), na pružnom putu od La Specije, a od njega počinje i „Staza ljubavi”, koja povezuje svih pet ligurskih ribarskih sela smeštenih na brdovitoj obali mora. Njih svakodnevno pohodi na hiljade turista, a prirodne lepote koje ih okružuju privlače pažnju mnogih, pa ne čudi što su ova sela pod zaštitom Uneska. Uska staza koja se od stanice spušta ka moru prava je atrakcija za posetioce, kao i samo selo: kuće u brdu deluju kao da ih je neko naslagao jednu tik pored druge, a uskim ulicama se prolazi u kolonama.

Sledeće na našem putu bilo je selo Manarola, za koje kažu da je najzanimljivije turistima. Dugačka ulica popločana kamenom vodi vas od stanice direktno do mora, dok vas iz lokala poređanih duž ovog svojevrsnog korza mame mirisi italijanskih specijaliteta. Redovi posetilaca ispred minijaturnih restorana u kojima ima tek dva ili tri stola govore da nećete pogrešiti ukoliko se opredelite za morske plodove s pomfritom ili parče neke od mnogobrojni vrsta pica.

Kornilja, do koje se stiže za nekoliko minuta brzim vozom od Manarole, je selo ušuškano u brdima iznad mora i do njega se stiže dugačkim nizom stepenika, pa baš i nije omiljeno među turistima. Vernaca nudi turistima i da se okupaju, ukoliko to vreme dozvoli, na maloj plaži na koju selo izlazi. Svih pet sela imaju i restorane s kojih se širi predivan pogled na Tirensko more dok zapljuskuje obale ovog zaliva.

Peto od ovih sela je Monteroso, koje ima jednu od najlepših plaža u Italiji. Do samog mesta put od stanice vodi kroz dugačak tunel. Građeno je po uzoru na ostala četiri sela – s kućama u brdovitom delu obale „sabijenim” jedna odmah pored druge i uskim ulicama kroz koje je kada turisti stignu  gotovo nemoguće proći. Ali zato na peskovitoj dugačkoj plaži možete uživati na terasama restorana jedući sladoled i pijući neku od čuvenih italijanskih kafa i gledajući zalazak sunca iznad mora.

A onda ponovo krećemo na kratku vožnju, od nekih petnaestak minuta do La Specije. I dok se tiskamo u vozu prepunom putnika iz raznih zemalja, kompozicijom odjekuje „Dobar dan, pokažite vaše karte”. Krupni nasmejani kontrolor vešto se probija kroz masu putnika dok ruke s kartama lete uvis. „A vi?”, pita kontrolor čoveka malo pognutog tik pored vrata. I on pokazuje kartu. Kontrolor zadovoljno odlazi kroz vagon, a putnici se opuštaju. Kontrole su ovde prilično rigorozne, a kazne za one koji pokušaju da se „švercuju” su više stotina evra.