Obeležena 31 godina od zločina u Dobrovoljačkoj ulici

Istočno Sarajevo – U Istočnom Sarajevu i Sarajevu je obeležena 31 godina od zločina koji su početkom maja 1992. godine u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici nad pripadnicima JNA počinile paravojne muslimanske snage i radikalni islamisti kojima su komandovali predratni kriminalci. U mučkom napadu na nedužne i nenaoružane vojnike 2. i 3. maja 1992. godine, koji su se, uz garancije mirovnih snaga UN, povlačili iz Sarajeva, ubijena su 42 pripadnika JNA, od kojih su 32 bili Srbi. Ranjeno je njih 71 i zarobljeno više od 200, od kojih su devetorica dan kasnije ubijena.

Povodom obeležavanja godišnjice jednog od najvećih zločina počinjenih nad Srbima u Sarajevu, u Crkvi Svetog velikomučenika Georgija u Istočnom Sarajevu služen je parastos za sve stradale pripadnike JNA. Nakon toga učesnici obeležavanja otišli su u Dobrovoljačku ulicu gde su, okruženi jakim policijskim snagama, nakon mirne šetnje na mestu događaja zapalili sveće i položili cveće.

„Došla sam na ovaj dan da obeležim moju tugu, moju nevolju. Čekam pravdu, jedina mi je želja kao majci da pravda izađe na videlo”, rekla je Bogdana Tomović, majka devetnaestogodišnjeg vojnika Zdravka Tomovića, koji je ubijen prilikom napada na kolonu JNA.

I sa jučerašnjeg obeležavanja, na kome su osim članova porodica stradalih prisustvovali i brojni zvaničnici Republike Srpske, lokalnih zajednica i udruženja proisteklih iz poslednjeg Odbrambeno-otadžbinskog rata, poručeno je da Republika Srpska nikada neće zaboraviti svoje žrtve niti će dozvoliti prekrajanje istorije.

„Sve dok svi u Sarajevu ne shvate da je poštovanje žrtava dvosmerna ulica, a ne jednosmerna i da, ukoliko tražiš da se tvoje žrtve poštuju, moraš da poštuješ i tuđe”, kazao je u obraćanju novinarima predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.

Za zločine počinjene u Dobrovoljačkoj (današnjoj Hamdije Kreševljakovića) još uvek niko nije odgovarao. Prvobitna istraga koja je vođena, protiv petnaestak osumnjičenih, obustavljena je 2012. godine. Pred Sudom BiH trenutno se vodi sudski postupak protiv Ejupa Ganića, člana ratnog Predsedništva RBiH i još devetorice nekadašnjih bošnjačkih vojnih i policijskih funkcionera. Sve njih optužnica tereti da su „u okviru svojih funkcija i ovlašćenja u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno s podređenim, planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u bivšoj JNA, pod pratnjom mirovnih snaga UN”.

Optuženi su i da „nisu sprečili ubistva i ranjavanja vojnika i civila, da su propustili da kazne izvršioce ubistava i ranjavanja, mučili i nečovečno postupali prema zarobljenim vojnicima, te da su pomagali počiniocima nakon izvršenog zločina”.

Vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić kaže da su davno neposredni izvršioci trebali biti iza rešetaka, a ne da se u 2023. godini priča o bilo kakvoj optužnici. „Brojne su opstrukcije pravosuđa BiH, ne samo u ovom predmetu već i u ostalim u kojima su optuženi Bošnjaci. Ne možemo biti optimisti, jer nas do sada Sud BiH ničim nije ubedio da deluje po principu pravde i pravičnosti”, izjavio je Nuždić.

Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj sarajevski mediji predstavljaju kao napad na „legitimnu vojnu metu”, što je, kako navode, „bilo ključno za odbranu Sarajeva i BiH”.