Обележена 31 година од злочина у Добровољачкој улици

Источно Сарајево – У Источном Сарајеву и Сарајеву је обележена 31 година од злочина који су почетком маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици над припадницима ЈНА починиле паравојне муслиманске снаге и радикални исламисти којима су командовали предратни криминалци. У мучком нападу на недужне и ненаоружане војнике 2. и 3. маја 1992. године, који су се, уз гаранције мировних снага УН, повлачили из Сарајева, убијена су 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби. Рањено је њих 71 и заробљено више од 200, од којих су деветорица дан касније убијена.

Поводом обележавања годишњице једног од највећих злочина почињених над Србима у Сарајеву, у Цркви Светог великомученика Георгија у Источном Сарајеву служен је парастос за све страдале припаднике ЈНА. Након тога учесници обележавања отишли су у Добровољачку улицу где су, окружени јаким полицијским снагама, након мирне шетње на месту догађаја запалили свеће и положили цвеће.

„Дошла сам на овај дан да обележим моју тугу, моју невољу. Чекам правду, једина ми је жеља као мајци да правда изађе на видело”, рекла је Богдана Томовић, мајка деветнаестогодишњег војника Здравка Томовића, који је убијен приликом напада на колону ЈНА.

И са јучерашњег обележавања, на коме су осим чланова породица страдалих присуствовали и бројни званичници Републике Српске, локалних заједница и удружења проистеклих из последњег Одбрамбено-отаџбинског рата, поручено је да Република Српска никада неће заборавити своје жртве нити ће дозволити прекрајање историје.

„Све док сви у Сарајеву не схвате да је поштовање жртава двосмерна улица, а не једносмерна и да, уколико тражиш да се твоје жртве поштују, мораш да поштујеш и туђе”, казао је у обраћању новинарима председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

За злочине почињене у Добровољачкој (данашњој Хамдије Крешевљаковића) још увек нико није одговарао. Првобитна истрага која је вођена, против петнаестак осумњичених, обустављена је 2012. године. Пред Судом БиХ тренутно се води судски поступак против Ејупа Ганића, члана ратног Председништва РБиХ и још деветорице некадашњих бошњачких војних и полицијских функционера. Све њих оптужница терети да су „у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно с подређеним, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН”.

Оптужени су и да „нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовечно поступали према заробљеним војницима, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина”.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић каже да су давно непосредни извршиоци требали бити иза решетака, а не да се у 2023. години прича о било каквој оптужници. „Бројне су опструкције правосуђа БиХ, не само у овом предмету већ и у осталим у којима су оптужени Бошњаци. Не можемо бити оптимисти, јер нас до сада Суд БиХ ничим није убедио да делује по принципу правде и правичности”, изјавио је Нуждић.

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој сарајевски медији представљају као напад на „легитимну војну мету”, што је, како наводе, „било кључно за одбрану Сарајева и БиХ”.