Zarade koje podižu prosek plata na više od 80.000 dinara

Kolike su stvarne plate u Srbiji, zapitao je pre nekoliko dana naš čitalac Ljubomir Šuljagić, profesor u penziji, u rubrici „Među nama” i ko prima te astronomske prihode koje „navlače” prosek na više od 80.000 dinara. I to u situaciji kada polovina zaposlenih dobija 60.000 dinara, a po informacijama iz medija 400.000 zaposlenih prima mnogo manje – minimalac od 40.000.

Drugim rečima da li programera, pilota, naučnika, bankara i naftaša ima toliko da povećaju prosečnu neto zaradu na februarskih 81.359 dinara. Prema statističkim podacima nesumnjivo ima.

„Mnogo bi bilo poštenije da se, na primer, objavi koliko prima 200.000, a koliko 50.000 dinara. Da se vidi koliko ima bogataša, a ko preživljava, jer većina s pomenutim prosekom zarada nema ništa”, naveo je naš čitalac.

Pitali smo nadležne iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o rasponima plata, odnosno koliko zaposlenih prima određenu visinu zarade i dobili odgovor.

Za februar plata je isplaćena za 2.033.229 zaposlenih i ovaj podatak pokazuje da nisu svi dobili zarađeno, jer drugi statistički izveštaj pokazuje da je registrovana zaposlenost u prvom kvartalu ove godine bila veća – 2.349.747 osoba. Ukupno 14,8 odsto radnika primilo je platu u iznosu do 39.999 dinara. To je 300.913 zaposlenih tako da dolazimo do toga da zarade nesumnjivo rastu i da minimalac prima možda stotinak hiljada građana manje nego ranije.

Od 40.000 do 60.000 dinara primilo je 32,6 odsto zaposlenih i to su 662.823 radnika.

Inače, medijalna neto zarada koju prima polovina zaposlenih za februar 2023. godine iznosila je 62.239 dinara. Neto plata u iznosu od 100.001 do 150.000 dinara dobilo je 11,1 odsto zaposlenih. To je 225.685 građana. U rasponu od 150.001 do 200.000 dinara platu je primilo 3,1 odsto zaposlenih i to je ukupno 63.029 radnika. Od 200.001 do 300.000 dinara za februar primilo je 2,2 odsto što je 44.730 „nameštenika”.

I poslednja kategorija za koju smo pitali je koliko zaposlenih prima više od 300.000 dinara. Tačno 1,7 odsto, odnosno 34.564 zaposlena dobijaju više od tog iznosa.

Kada se sabere koliko građana ima platu veću od 100.000 dinara dolazi se do podatka da je to 370.000 radnika što je gotovo 18 odsto svih onih kojima je zarada isplaćena, a to nije malo i sva je prilika da može da „navuče” prosečnu platu na više od 80.000 dinara.

Drugačije rečeno programeri sa prosečnih 250.000 dinara, piloti sa 180.000, naučnici sa 160.000, naftaši sa više od 130.000, bankari sa isto toliko u proseku mogu da utiču na visinu prosečne zarade. Da tražnja za određenim profilom radne snage, poput programera, vuče platu naviše vidi se i iz jednog statističkog podatka.

Naime, registrovana zaposlenost za prvi kvartal ove godine pokazuje da su sektori delatnosti u kojima je došlo do najvećeg povećanja broja zaposlenih upravo informisanje i komunikacije gde spadaju programeri s rastom od 16.809 osoba, a stručne, naučne i tehničke delatnosti imale su rast od 10.262 radnika.

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR), kaže da su podaci tačni i da nema sumnje da oni sa visokim zaradama popravljaju opšti prosek. Međutim, navodi da to nije prava slika koliko ko zarađuje i koliko je ko bogat, a ko siromašan u Srbiji. „Ni minimalac ne pokazuje koliko ko stvarno prima platu, jer taj neko može da dobije još novca „ispod stola”. Tako i kod visokih zarada. Vlasnik kompanije ili samozaposleni jedno prikazuje kroz platu, a drugo kroz porez na godišnji dohodak građana gde vidimo da je neko zaradio i po milion i po evra. Oni više zarađuju od onih koji primaju visoke plate. I to treba ukrstiti”, objašnjava Protić.

Minimalac i statistika

Ne raspolažemo podatkom o broju zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, navode iz RZS-a. Minimalnu platu dobija zaposleni koji je, prethodno, potpisao ugovor sa poslodavcem, da će njegov rad biti plaćen po minimalnoj ceni po času rada, a koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet.

Minimalna neto zarada je obračunska kategorija i ne predstavlja iznos koji će biti isplaćen radniku i to zato što zaposleni koji prima minimalac ima pravo na uvećanja utvrđena zakonom i to po osnovu: rada na dan praznika koji je neradni dan, rada noću, prekovremenog, minulog rada, toplog obroka, regresa za godišnji odmor i sl. Shodno tome minimalan iznos za isplatu će biti u iznosu minimalne neto zarade uvećane za topli obrok, regres, minuli rad i još eventualno za ostala uvećanja ukoliko ih ima.

Propisana minimalna (neto) plata za februar 2023. godine iznosi 36.800 dinara i 4,4 odsto zaposlenih ostvarilo je zaradu manju ili jednaku tom iznosu.