Зараде које подижу просек плата на више од 80.000 динара

Колике су стварне плате у Србији, запитао је пре неколико дана наш читалац Љубомир Шуљагић, професор у пензији, у рубрици „Међу нама” и ко прима те астрономске приходе које „навлаче” просек на више од 80.000 динара. И то у ситуацији када половина запослених добија 60.000 динара, а по информацијама из медија 400.000 запослених прима много мање – минималац од 40.000.

Другим речима да ли програмера, пилота, научника, банкара и нафташа има толико да повећају просечну нето зараду на фебруарских 81.359 динара. Према статистичким подацима несумњиво има.

„Много би било поштеније да се, на пример, објави колико прима 200.000, а колико 50.000 динара. Да се види колико има богаташа, а ко преживљава, јер већина с поменутим просеком зарада нема ништа”, навео је наш читалац.

Питали смо надлежне из Републичког завода за статистику (РЗС) о распонима плата, односно колико запослених прима одређену висину зараде и добили одговор.

За фебруар плата је исплаћена за 2.033.229 запослених и овај податак показује да нису сви добили зарађено, јер други статистички извештај показује да је регистрована запосленост у првом кварталу ове године била већа – 2.349.747 особа. Укупно 14,8 одсто радника примило је плату у износу до 39.999 динара. То је 300.913 запослених тако да долазимо до тога да зараде несумњиво расту и да минималац прима можда стотинак хиљада грађана мање него раније.

Од 40.000 до 60.000 динара примило је 32,6 одсто запослених и то су 662.823 радника.

Иначе, медијална нето зарада коју прима половина запослених за фебруар 2023. године износила је 62.239 динара. Нето плата у износу од 100.001 до 150.000 динара добило је 11,1 одсто запослених. То је 225.685 грађана. У распону од 150.001 до 200.000 динара плату је примило 3,1 одсто запослених и то је укупно 63.029 радника. Од 200.001 до 300.000 динара за фебруар примило је 2,2 одсто што је 44.730 „намештеника”.

И последња категорија за коју смо питали је колико запослених прима више од 300.000 динара. Тачно 1,7 одсто, односно 34.564 запослена добијају више од тог износа.

Када се сабере колико грађана има плату већу од 100.000 динара долази се до податка да је то 370.000 радника што је готово 18 одсто свих оних којима је зарада исплаћена, а то није мало и сва је прилика да може да „навуче” просечну плату на више од 80.000 динара.

Другачије речено програмери са просечних 250.000 динара, пилоти са 180.000, научници са 160.000, нафташи са више од 130.000, банкари са исто толико у просеку могу да утичу на висину просечне зараде. Да тражња за одређеним профилом радне снаге, попут програмера, вуче плату навише види се и из једног статистичког податка.

Наиме, регистрована запосленост за први квартал ове године показује да су сектори делатности у којима је дошло до највећег повећања броја запослених управо информисање и комуникације где спадају програмери с растом од 16.809 особа, а стручне, научне и техничке делатности имале су раст од 10.262 радника.

Јован Протић, национални координатор Међународне организације рада (МОР), каже да су подаци тачни и да нема сумње да они са високим зарадама поправљају општи просек. Међутим, наводи да то није права слика колико ко зарађује и колико је ко богат, а ко сиромашан у Србији. „Ни минималац не показује колико ко стварно прима плату, јер тај неко може да добије још новца „испод стола”. Тако и код високих зарада. Власник компаније или самозапослени једно приказује кроз плату, а друго кроз порез на годишњи доходак грађана где видимо да је неко зарадио и по милион и по евра. Они више зарађују од оних који примају високе плате. И то треба укрстити”, објашњава Протић.

Минималац и статистика

Не располажемо податком о броју запослених који примају минималну зараду, наводе из РЗС-а. Минималну плату добија запослени који је, претходно, потписао уговор са послодавцем, да ће његов рад бити плаћен по минималној цени по часу рада, а коју утврђује Социјално-економски савет.

Минимална нето зарада је обрачунска категорија и не представља износ који ће бити исплаћен раднику и то зато што запослени који прима минималац има право на увећања утврђена законом и то по основу: рада на дан празника који је нерадни дан, рада ноћу, прековременог, минулог рада, топлог оброка, регреса за годишњи одмор и сл. Сходно томе минималан износ за исплату ће бити у износу минималне нето зараде увећане за топли оброк, регрес, минули рад и још евентуално за остала увећања уколико их има.

Прописана минимална (нето) плата за фебруар 2023. године износи 36.800 динара и 4,4 одсто запослених остварило је зараду мању или једнаку том износу.