Ru­si ne od­u­sta­ju od Pa­ra­de po­be­de u Mo­skvi

Po­sle na­pa­da dro­no­vi­ma na sam Kremlj, zva­nič­na Mo­skva ne od­u­sta­je od uobi­ča­je­ne Pa­ra­de po­be­de i obra­ća­nja ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na. Iako Kremlj oce­nju­je na­pad dro­no­vi­ma kao pla­ni­ra­ni te­ro­ri­stič­ki akt i po­ku­šaj ata­ka na pred­sed­ni­ka, za sa­da na­sta­vlja s pri­pre­ma za obe­le­ža­va­nje Da­na po­be­de 9. ma­ja, na ko­jem je, kao i obič­no, pla­ni­ra­no i pri­su­stvo stra­nih dr­žav­ni­ka. Za Mo­skvu je ulog pre­ve­li­ki, jer je obe­le­ža­va­nje Da­na po­be­de nad fa­ši­zmom vi­še ne­go ika­da sim­bo­lič­no. Po­go­to­vo što po­li­tič­ki za­pad na raz­li­či­te na­či­ne po­ku­ša­va da one­mo­gu­ći odr­ža­va­nje voj­ne pa­ra­de, pa po­je­di­ne dr­ža­ve za­slu­žne za po­be­du u Dru­gom svet­skom ra­tu ili sa­da od­u­sta­ju od obe­le­ža­va­nja ili me­nja­ju for­mat.

Me­re pre­do­stro­žno­sti su po­ve­ća­ne s ob­zi­rom na rat u Ukra­ji­ni i broj­ne pret­hod­ne na­pa­de na ru­sku po­gra­nič­nu oblast, ali i na skla­di­šta i objek­te u du­bi­ni ru­ske te­ri­to­ri­je, a po­sle naj­no­vi­jeg in­ci­den­ta već su po­dig­nu­te na naj­vi­ši ni­vo. Or­ga­ni­zo­va­nje pa­ra­de na Cr­ve­nom tr­gu bi­će sa­da po­seb­no zah­tev­no za ru­ske bez­bed­no­sne slu­žbe, po­go­to­vo što je na­pad dro­no­vi­ma na sa­mo sr­ce Kre­mlja iz­u­zet­no po­ni­ža­va­ju­ća ak­ci­ja ko­ja po­ka­zu­je da je udar na ru­skog pred­sed­ni­ka mo­guć. Na­pad dro­no­vi­ma u sre­du to­kom no­ći sva­ka­ko da ni­je mo­gao da ugro­zi ži­vot sa­mog Pu­ti­na, što i ni­je bio cilj, ali je no­vi po­ka­za­telj da se, po­sle ubi­stva Dar­je Du­gi­ne na­do­mak Mo­skve i voj­nog re­por­te­ra Vla­dle­na Ta­tar­skog u Sankt Pe­ter­bur­gu, rat­na psi­ho­za po­no­vo ši­ri na du­bi­nu ru­ske te­ri­to­ri­je i uno­si rat­ni ne­mir u ži­vot „obič­nih Ru­sa”.

Bri­tan­ska agen­ci­ja Roj­ters već je upo­zo­ri­la da ne­ko­li­ko ru­skih gra­do­va upra­vo zbog bez­bed­no­snih ri­zi­ka uki­da obe­le­ža­va­nje Da­na po­be­de, za­pra­vo me­nja for­mat. Marš „Be­smrt­nog pu­ka”, od­no­sno tra­di­ci­o­nal­no oku­plja­nje gra­đa­na ko­ji no­se fo­to­gra­fi­je svo­jih pre­da­ka ko­ji su ži­vo­te da­li u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma, već je po­lo­vi­nom pro­šlog me­se­ca u Mo­skvi ot­ka­zan u ob­li­ku u ko­jem je do sa­da prak­ti­ko­van. Pro­šle go­di­ne u nje­mu je uče­stvo­vao i sam Pu­tin no­se­ći fo­to­gra­fi­ju svog oca, ko­ji je po­gi­nuo u bor­bi pro­tiv fa­ši­sta. Sa­da će se ova ma­ni­fe­sta­ci­ja u Mo­skvi obe­le­ži­ti is­ti­ca­njem fo­to­gra­fi­ja na pro­zo­ri­ma auto­mo­bi­la, pri­red­ba­ma u ško­la­ma i oku­plja­nji­ma u za­tvo­re­nom pro­sto­ru.

Na­pad na Kremlj dro­no­vi­ma, ko­ji su ne­u­tra­li­sa­ni voj­nim ra­dar­skim si­ste­mi­ma, ali su ipak ošte­ti­li ku­po­lu Ka­ta­ri­ni­ne dvo­ra­ne Se­nat­skog dvor­ca, sva­ka­ko da ni­je slu­ča­jan. Iako je Mo­skva za te­ro­ri­stič­ki na­pad op­tu­ži­la SAD, „bez ko­jih se ne do­ga­đa ni­šta” u ra­tu u Ukra­ji­ni, do­go­di­la se i pro­me­na na­ra­ti­va u Ki­je­vu. Sa­vet­nik ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka pr­vo je tvr­dio da su za na­pad od­go­vor­ne „par­ti­zan­ske gru­pe” u ru­skom dru­štvu, a sa­da pre­vla­da­va te­za da je ak­ci­ja za­pra­vo iz­ve­de­na pod „tu­đom za­sta­vom”. To zna­či da je Ru­si­ja sa­ma iz­ve­la na­pad ka­ko bi za­o­štri­la od­no­se. I sam Kremlj je pr­vo tvr­dio da je za na­pad od­go­vo­ran Ki­jev, da bi pre­kju­če port­pa­rol Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov re­kao da Mo­skva zna da ukra­jin­ske vla­sti bi­ra­ju sred­stva i me­te za uda­re po dik­ta­tu Va­šing­to­na i da „ Ki­jev ra­di ono što mu se ka­že”.

A na­pad na se­di­šte ru­skog pred­sed­ni­ka zna­či pre­la­zak „cr­ve­nih li­ni­ja” i otva­ra put u pot­pu­no ne­pred­vi­đen sled do­ga­đa­ja. Ni­ko ne ve­ru­je da bi ovim na­pa­dom Pu­tin mo­gao da bu­de ubi­jen, ali sa­ma svr­ha ne­dav­ne ak­ci­je je ja­sna: iza­zi­va­nje šo­ka i od­la­ga­nje pa­ra­de za Dan po­be­de, a da­le­ko­se­žno – pad mo­ra­la i bu­đe­nje sum­nje u po­be­du u Ukra­ji­ni. Sve će, na­rav­no, sa­da za­vi­si­ti od od­go­vo­ra Ru­si­je, ko­je ume­re­ni ru­ski zva­nič­ni­ci oce­nju­ju kao ne­mi­nov­ne, ali bez ot­kri­va­nja de­ta­lja. Oni eks­trem­ni­ji, po­put za­me­ni­ka pred­sed­ni­ka Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Dmi­tri­ja Me­dve­de­va, ko­ji i ina­če za­stu­pa ra­di­kal­ni­je sta­vo­ve, zah­te­va­ju udar po skup­šti­ni i pred­sed­nič­kom se­di­štu u Ki­je­vu.

Na­pad na Kremlj je sa­mo po­sled­nji u ni­zu ata­ka na stra­te­ške ru­ske objek­te po­sled­njih ne­de­lja, a nji­hov broj je dra­stič­no po­ras­tao. U če­tvr­tak uve­če, dru­gi dan za­re­dom, za­pa­li­lo se dru­go skla­di­šte go­ri­va u ru­skoj re­gi­ji Kra­sno­dar, a po­žar je ta­ko­đe iza­zvan na­pa­dom dro­na. Dva te­ret­na vo­za iz­le­te­la su u po­ne­de­ljak i uto­rak iz ši­na u re­gi­ji Br­jan­ska, ne­da­le­ko od gra­ni­ce s Ukra­ji­nom, u odvo­je­nim, ali iden­tič­nim in­ci­den­ti­ma. Lo­kal­ni ru­ski gu­ver­ner je re­kao da je do iska­ka­nja vo­zo­va iz ši­na do­šlo zbog pod­me­ta­nja im­pro­vi­zo­va­nih eks­plo­ziv­nih na­pra­va. Pro­šlog vi­ken­da funk­ci­o­ne­ri Kri­ma su na­ve­li da je Ukra­ji­na dro­no­vi­ma na­pa­la ve­li­ko skla­di­šte go­ri­va u lu­ci Se­va­sto­polj.

Do sa­da je Ru­si­ja iz­ve­la broj­ne na­pa­de na va­žnu ukra­jin­sku in­fra­struk­tu­ru i ko­mand­ne cen­tre, ali ni­kad ni­je iz­vr­ši­la va­zdu­šne uda­re na kan­ce­la­ri­ju ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka Vo­lo­di­mi­ra Ze­len­skog. Oni ko­ji ve­ru­ju da je sa­ma Mo­skva in­sce­ni­ra­la na­pad na Kremlj sa­da sma­tra­ju da će pa­žnja mo­ra­ti da se usme­ri na to da li će ru­ska stra­na od­go­vo­ri­ti re­ci­proč­no ili će usle­di­ti po­no­vljen na­pad baš u vre­me odr­ža­va­nja Pa­ra­de po­be­de. U sva­kom slu­ča­ju oče­ku­je se no­va eska­la­ci­ja i od svih zna­čaj­nih po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka s obe stra­ne mo­gu se ču­ti pred­vi­đa­nja da će to zna­či­ti da rat ula­zi u ne­kon­tro­li­sa­nu fa­zu. Mo­žda to zvu­či pe­si­mi­stič­ki, ali ni­su ne­re­al­ne pro­ce­ne da ovo ne­će bi­ti po­sled­nji na­pad na Kremlj.

Zva­nič­na Mo­skva se za sa­da ne iz­ja­šnja­va o to­me da li su dro­no­vi lan­si­ra­ni iz Ukra­ji­ne i uz po­moć pre­ci­znog iz­vi­đa­nja NA­TO-a usme­re­ni da za­o­bi­đu zo­ne ru­skog PVO si­ste­ma ili su ih di­ver­zant­ske je­di­ni­ce po­kre­nu­le iz Pod­mo­sko­vlja. U sva­kom slu­ča­ju ovo je za ru­ske voj­ne bez­bed­no­sne struk­tu­re ve­li­ki iza­zov jer mo­ra­ju da obez­be­de ru­skog pred­sed­ni­ka, stra­ne zva­nič­ni­ke i voj­sku na Cr­ve­nom tr­gu.