Руси не одустају од Параде победе у Москви
После напада дроновима на сам Кремљ, званична Москва не одустаје од уобичајене Параде победе и обраћања руског председника Владимира Путина. Иако Кремљ оцењује напад дроновима као планирани терористички акт и покушај атака на председника, за сада наставља с припрема за обележавање Дана победе 9. маја, на којем је, као и обично, планирано и присуство страних државника. За Москву је улог превелики, јер је обележавање Дана победе над фашизмом више него икада симболично. Поготово што политички запад на различите начине покушава да онемогући одржавање војне параде, па поједине државе заслужне за победу у Другом светском рату или сада одустају од обележавања или мењају формат.
Мере предострожности су повећане с обзиром на рат у Украјини и бројне претходне нападе на руску пограничну област, али и на складишта и објекте у дубини руске територије, а после најновијег инцидента већ су подигнуте на највиши ниво. Организовање параде на Црвеном тргу биће сада посебно захтевно за руске безбедносне службе, поготово што је напад дроновима на само срце Кремља изузетно понижавајућа акција која показује да је удар на руског председника могућ. Напад дроновима у среду током ноћи свакако да није могао да угрози живот самог Путина, што и није био циљ, али је нови показатељ да се, после убиства Дарје Дугине надомак Москве и војног репортера Владлена Татарског у Санкт Петербургу, ратна психоза поново шири на дубину руске територије и уноси ратни немир у живот „обичних Руса”.
Британска агенција Ројтерс већ је упозорила да неколико руских градова управо због безбедносних ризика укида обележавање Дана победе, заправо мења формат. Марш „Бесмртног пука”, односно традиционално окупљање грађана који носе фотографије својих предака који су животе дали у борби против фашизма, већ је половином прошлог месеца у Москви отказан у облику у којем је до сада практикован. Прошле године у њему је учествовао и сам Путин носећи фотографију свог оца, који је погинуо у борби против фашиста. Сада ће се ова манифестација у Москви обележити истицањем фотографија на прозорима аутомобила, приредбама у школама и окупљањима у затвореном простору.
Напад на Кремљ дроновима, који су неутралисани војним радарским системима, али су ипак оштетили куполу Катаринине дворане Сенатског дворца, свакако да није случајан. Иако је Москва за терористички напад оптужила САД, „без којих се не догађа ништа” у рату у Украјини, догодила се и промена наратива у Кијеву. Саветник украјинског председника прво је тврдио да су за напад одговорне „партизанске групе” у руском друштву, а сада превладава теза да је акција заправо изведена под „туђом заставом”. То значи да је Русија сама извела напад како би заоштрила односе. И сам Кремљ је прво тврдио да је за напад одговоран Кијев, да би прекјуче портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да Москва зна да украјинске власти бирају средства и мете за ударе по диктату Вашингтона и да „ Кијев ради оно што му се каже”.
А напад на седиште руског председника значи прелазак „црвених линија” и отвара пут у потпуно непредвиђен след догађаја. Нико не верује да би овим нападом Путин могао да буде убијен, али сама сврха недавне акције је јасна: изазивање шока и одлагање параде за Дан победе, а далекосежно – пад морала и буђење сумње у победу у Украјини. Све ће, наравно, сада зависити од одговора Русије, које умерени руски званичници оцењују као неминовне, али без откривања детаља. Они екстремнији, попут заменика председника Савета безбедности Дмитрија Медведева, који и иначе заступа радикалније ставове, захтевају удар по скупштини и председничком седишту у Кијеву.
Напад на Кремљ је само последњи у низу атака на стратешке руске објекте последњих недеља, а њихов број је драстично порастао. У четвртак увече, други дан заредом, запалило се друго складиште горива у руској регији Краснодар, а пожар је такође изазван нападом дрона. Два теретна воза излетела су у понедељак и уторак из шина у регији Брјанска, недалеко од границе с Украјином, у одвојеним, али идентичним инцидентима. Локални руски гувернер је рекао да је до искакања возова из шина дошло због подметања импровизованих експлозивних направа. Прошлог викенда функционери Крима су навели да је Украјина дроновима напала велико складиште горива у луци Севастопољ.
До сада је Русија извела бројне нападе на важну украјинску инфраструктуру и командне центре, али никад није извршила ваздушне ударе на канцеларију украјинског председника Володимира Зеленског. Они који верују да је сама Москва инсценирала напад на Кремљ сада сматрају да ће пажња морати да се усмери на то да ли ће руска страна одговорити реципрочно или ће уследити поновљен напад баш у време одржавања Параде победе. У сваком случају очекује се нова ескалација и од свих значајних политичких представника с обе стране могу се чути предвиђања да ће то значити да рат улази у неконтролисану фазу. Можда то звучи песимистички, али нису нереалне процене да ово неће бити последњи напад на Кремљ.
Званична Москва се за сада не изјашњава о томе да ли су дронови лансирани из Украјине и уз помоћ прецизног извиђања НАТО-а усмерени да заобиђу зоне руског ПВО система или су их диверзантске јединице покренуле из Подмосковља. У сваком случају ово је за руске војне безбедносне структуре велики изазов јер морају да обезбеде руског председника, стране званичнике и војску на Црвеном тргу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


