Krunisan kralj Čarls Treći i kraljica Kamila

Kentberijski nadbiskup krunisao je juče kralja Čarlsa Trećeg na ceremoniji u Londonu, spustivši na njegovu glavu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je kralj sedeo na prestolu iz 14. veka u Vestminsterskoj opatiji. Ceremonija je počela prepoznavanjem, odnosno činom u kome se kralj predstavlja svim kardinalima, to jest kongregaciji, i u kome ga oni prepoznaju kao „nesumnjivog kralja”.

Krunisanje je obavljeno predstavljanjem regalija – simbola kraljevske porodice poput krune, kugle i žezla, koji simbolišu različite aspekte službe i odgovornosti monarha, i stavljanjem krune na glavu. Takođe je obavljen čin davanja zakletve i pomazanja, koje je izvršeno iza paravana, jer se smatra najsvetijim delom ceremonije tokom kojeg kralj mora da bude skriven od pogleda. Nakon toga, svi prisutni u Vestminsterskoj opatiji uzviknuli su „Neka Bog čuva kralja”.

Pored kralja Čarlsa Trećeg juče je krunisana i njegova supruga Kamila, koja je tako dobila titulu kraljice. Agencija Rojters podsetila je da javnost nije očekivala da će se Čarls venčati Kamilom, pogotovo nakon smrti njegove prve supruge Dajane 1997. godine. Uprkos tome, Čarls i Kamila su se venčali osam godina kasnije, i od tada ju je većina britanske javnosti prihvatila. Dugogodišnji kraljevski korespondent i autor knjige „Kraljica našeg doba” Robert Hardman, naveo je da se kralj „u velikoj meri” oslanja na Kamilu. „Ona je njegova srodna duša. Oni su tim, to morate biti”, rekao je on i dodao da je Kamila duže bila u braku sa Čarlsom nego što je to bila Dajana.

Ceremonija je održana u prisustvu više stotina zvanica, lidera država i poglavara drugih verskih zajednica, a desetine hiljada ljudi su bile okupljene ispred palate kako bi pozdravile novi britanski kraljevski par. U samom činu učestvovali su sin kralja Vilijam i unuk Džordž. Među članovima kraljevske porodice nije bilo mlađeg kraljevog sina princa Harija, čija supruga Megan Markl sa decom nije ni doputovala u London na ceremoniju. Među zvanicama je bila i Elena Zelenska, supruga ukrajinskog predsednika. Agencije su navele da je kineski predsednik Si Đinping uputio čestitku, a srpski presednik Aleksandar Vučić nije prisustvovao krunisanju zbog dana žalosti u Srbiji.

U Londonu su juče bile zatvorene mnoge ulice, a red je čuvalo 5.000 pripadnika oružanih snaga, koji pripadaju vojsci, mornarici, RAF-u i snagama Komonvelta. Ipak, dogodio se manji incident, kada je tokom krunisanja jedan uznemireni konj, koji je bio deo kraljevske procesije, uleteo u publiku. Kako je preneo „Skaj njuz”, tom prilikom niko nije povređen. Prethodno je jaka kiša omela povorku konja koje su jahali pripadnici vojnih i oružanih snaga tokom parade.

Mediji izveštavaju da je nacionalni emiter Bi-Bi-Si dozvolio Bakingemskoj palati da zabrani korišćenje određenih snimaka tokom izveštavanja o krunisanju kralja, zbog čega se dovodi u pitanje nepristranost britanskog javnog servisa u odnosu na monarhiju. Bakingemska palata je poručila da se određeni materijali, koje joj je Bi-Bi-Si poslao, ne mogu koristiti tokom pokrivanja ceremonije krunisanja, naveo je „Gardijan”. Izveštavanje o krunisanju nadgleda Kler Poplvel, koju je kralj ranije ove godine proglasio za komandanta Kraljevskog viktorijanskog reda u znak priznanja za njen rad na javnom servisu.

Zanimljivo je i odluka da opera u Sidneju ne bude osvetljena povodom krunisanja kralja Čarlsa zbog mera štednje. U Australiji, koja priznaje britansku krunu, uloga monarhije je kontroverzna. U zemlji je 1999. godine održan referendum o tome da li zemlja treba da postane republika, na kojem je 55 odsto glasača bilo protiv, dok novije ankete pokazuju različite nivoe podrške toj ideji. Ipak, mnoge javne zgrade i spomenici u Australiji, uključujući i zgradu parlamenta u glavnom gradu Kanberi, biće osvetljene kraljevskom ljubičastom bojom u čast krunisanja.

Nekoliko dana uoči krunisanja, britanska policija je uhapsila vođu antimonarhističke grupe Republika Grejema Smita. Glavni britanski antimonarhistički pokret Republika najavio je ranije da će se na dan krunisanja okupiti pored statue kralja Čarlsa Prvog, koji je posečen 1649. godine, što je dovelo do kratkotrajne republike.