Za početak bez klasične nastave

Mnogi roditelji učenika škole na Vračaru, u kojoj je trinaestogodišnji đak sedmog razreda počinio višestruko ubistvo, ne žele da, svega nedelju dana posle masakra, to jest sutra, pošalju svoju decu u klupe ove osmoletke. Najviše strahuju da skori povratak dece u školu iz koje su prošle nedelje izašli u pratnji žandarmerije posle pucnjave i ubistava nije rešenje i da će umesto da deci pomogne da traumu prebrode to dovesti do evociranja traumatičnog iskustva.

Većina zahteva roditelja učenika „Ribnikara” iznetih na savetu roditelja ove škole odnosila se na potrebu da se zdanje osmoletke preuredi. To je uglavnom praćeno i predlozima da se učenici i nastavnici, na primer, do kraja ove školske godine ili završetka renoviranja škole, na nastavu, privremeno, izmeste u neke druge osmoletke.

Međutim, psiholog iz tima za krizne intervencije, koji će raditi s kolektivom OŠ „Vladisav Ribnikar”, smatra da bi izmeštanje dece u ovom trenutku bio dodatni šok.

– Situacija jeste vanredna, drugačija od bilo koje u kojoj su članovi tima za krizne intervencije do sada bili u prilici da pomognu, ali iskustvo i sve obuke koje smo prošli govore da život mora da se nastavi dalje, da ne smemo da zatvorimo vrata i da se zaključamo, to je najgora moguća varijanta. Princip u ovim situacijama jeste da neko stručan sa strane ko nije direktno pogođen tragedijom pomogne da se kriza prebrodi. Izmeštanje dece u ovom trenutku bio bi dodatni šok. U redu je strah – smatra psiholog koji je iz objektivnih razloga želeo da ostane anoniman.

Kako ocenjuje, pre će deci pomoći plakanje s porukama u nekom školskom kutku posvećenom nedužnim žrtvama koje ne smeju da se zaborave, nego remećenje organizacije odeljenja po učionicama.

„Tragedija ne može da se izbriše gumicom, ni krečenjem učionice. U petak kad se škola otvorila nekoliko grupa dece zagrlilo se i plakao u dvorištu. Tad me je jedna od koleginica pitala da li da te đake pošalju u savetovalište. Rekla sam da ih ostave da tuguju na svoj način, mogu da im predlože, ali ih ne smeju primorati. Postoje deca kojima je lakše da to prebrode upravo tako što će se vratiti svojim drugarima i nastavnicima da sa njima podele tugu, brigu i strah”, ukazuje psiholog.

Postoje, navodi, i deca koja su uplašena, ne žele da idu u školu.

„Tu treba sačekati, a ako to traje duže od nekoliko dana, detetu treba pružiti odgovarajuću stručnu podršku. To su normalne reakcije u ovako nenormalnoj situaciji. Polako vraćanje uobičajenim svakodnevnim obavezama i životu jeste teško, treba ići malim koracima, ali moramo koračati – objašnjava za „Politiku” psiholog iz tima za krizne intervencije koji će raditi s kolektivom OŠ „Vladisav Ribnikar”.

Dragan Filipović, načelnik školske uprave Beograd, kaže da je inače školi „Vladislav Ribnikar” potrebna rekonstrukcija i da će se „razmišljati u tom pravcu”, ali da u ovom trenutku izmeštanje dece nije dobro, jer bi ona prolazila kroz iste priče s vršnjacima iz drugih škola, preneo je Tanjug. On je objasnio da je u „Ribnikaru” organizovan produženi boravak za osnovce mlađih razreda. Vrata osmoletke će se zvanično otvoriti sutra za postepeni povratak učenika svih razreda. Đaci će ulaziti na sporedni ulaz iz Ulice Svetozara Markovića, a ne na glavni iz Kralja Milutina. Nastava se, kako je objasnio, neće održavati po klasičnom modelu, već će se pratiti stanje dece i njihove potrebe. Roditeljima učenika odeljenja sedmog dva, koje je i najviše pogođeno tragedijom, za sva pitanja biće na raspolaganju sagovornici iz tužilaštva i MUP-a. U školi će sve vreme, dok god to bude bilo potrebno, biti zaposleni iz Ministarstva zdravlja, Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu i Instituta za mentalno zdravlje Kliničkog centra Srbije za individualne i grupne terapije.

Inače, raspon reakcija đaka koji nisu učenici Osnovne škole „Vladislav Ribnikar”, a juče su počeli školsku nedelju, kretao se od „jedva čekam da dođem u učionicu da učimo nešto novo, da pričamo o nečemu drugom” do dečjeg plača prilikom pakovanja knjiga i užine u ranac s molbom roditeljima da ih ne vode u školu.

Policajci u svim školama

U neposrednom školskom okruženju i u samim školama juče je bilo evidentno pojačano obezbeđenje – policajci konstantno na zadatku da đačku sredinu učine sigurnijom. Školskog policajca dobile su i one škole koje do sada nisu imale ovu vrstu podrške. Prisustvo školskih policajaca nije bilo neuobičajeno za đake, roditelje i prosvetne radnike koji su na to navikli, kao na primer u vračarskoj osmoletki „Narodni heroj Siniša Nikolajević”. Direktor ove škole Vlatko Kljajić, za naš list dočarava da su, ipak, svi primetili da su na vratima ove škole juče bila dva policajca, umesto jednog kao do sada, da su bile pojačane i patrole saobraćajne policije u školskom krugu. U ovoj školi, kako je rekao, za sada nema povećanog broja izostanaka na zahtev roditelja u vezi s tragedijom koja se dogodila u „Ribnikaru”.

– Očekujem da će biti onih koji će izostati s nastave jer im je to zaista potrebno, ali i da će biti i onih koji će ovu tragediju iskoristiti kao opravdanje za odsustvovanje. Očekujem i dalje pritiske roditelja zbog ocena učenika. Nemam ništa protiv policajaca u školi. Međutim, u ovom trenutku mi smo i dalje najviše pod utiskom tragedije koja se dogodila, i nepoverenja prema školama koje i inače postoji. Kao da su roditelji i nastavnici na dve suprotne strane, pa sad od nas traže da povećamo mere obezbeđenja i kad ne možemo da uradimo više nego što već jesmo. Na kraju uvek bude kriva škola. Pa smo na to i sada spremni – ukazuje Kljajić.