За почетак без класичне наставе

Многи родитељи ученика школе на Врачару, у којој је тринаестогодишњи ђак седмог разреда починио вишеструко убиство, не желе да, свега недељу дана после масакра, то јест сутра, пошаљу своју децу у клупе ове осмолетке. Највише страхују да скори повратак деце у школу из које су прошле недеље изашли у пратњи жандармерије после пуцњаве и убистава није решење и да ће уместо да деци помогне да трауму преброде то довести до евоцирања трауматичног искуства.

Већина захтева родитеља ученика „Рибникара” изнетих на савету родитеља ове школе односила се на потребу да се здање осмолетке преуреди. То је углавном праћено и предлозима да се ученици и наставници, на пример, до краја ове школске године или завршетка реновирања школе, на наставу, привремено, изместе у неке друге осмолетке.

Међутим, психолог из тима за кризне интервенције, који ће радити с колективом ОШ „Владисав Рибникар”, сматра да би измештање деце у овом тренутку био додатни шок.

– Ситуација јесте ванредна, другачија од било које у којој су чланови тима за кризне интервенције до сада били у прилици да помогну, али искуство и све обуке које смо прошли говоре да живот мора да се настави даље, да не смемо да затворимо врата и да се закључамо, то је најгора могућа варијанта. Принцип у овим ситуацијама јесте да неко стручан са стране ко није директно погођен трагедијом помогне да се криза преброди. Измештање деце у овом тренутку био би додатни шок. У реду је страх – сматра психолог који је из објективних разлога желео да остане анониман.

Како оцењује, пре ће деци помоћи плакање с порукама у неком школском кутку посвећеном недужним жртвама које не смеју да се забораве, него ремећење организације одељења по учионицама.

„Трагедија не може да се избрише гумицом, ни кречењем учионице. У петак кад се школа отворила неколико група деце загрлило се и плакао у дворишту. Тад ме је једна од колегиница питала да ли да те ђаке пошаљу у саветовалиште. Рекла сам да их оставе да тугују на свој начин, могу да им предложе, али их не смеју приморати. Постоје деца којима је лакше да то преброде управо тако што ће се вратити својим другарима и наставницима да са њима поделе тугу, бригу и страх”, указује психолог.

Постоје, наводи, и деца која су уплашена, не желе да иду у школу.

„Ту треба сачекати, а ако то траје дуже од неколико дана, детету треба пружити одговарајућу стручну подршку. То су нормалне реакције у овако ненормалној ситуацији. Полако враћање уобичајеним свакодневним обавезама и животу јесте тешко, треба ићи малим корацима, али морамо корачати – објашњава за „Политику” психолог из тима за кризне интервенције који ће радити с колективом ОШ „Владисав Рибникар”.

Драган Филиповић, начелник школске управе Београд, каже да је иначе школи „Владислав Рибникар” потребна реконструкција и да ће се „размишљати у том правцу”, али да у овом тренутку измештање деце није добро, јер би она пролазила кроз исте приче с вршњацима из других школа, пренео је Танјуг. Он је објаснио да је у „Рибникару” организован продужени боравак за основце млађих разреда. Врата осмолетке ће се званично отворити сутра за постепени повратак ученика свих разреда. Ђаци ће улазити на споредни улаз из Улице Светозара Марковића, а не на главни из Краља Милутина. Настава се, како је објаснио, неће одржавати по класичном моделу, већ ће се пратити стање деце и њихове потребе. Родитељима ученика одељења седмог два, које је и највише погођено трагедијом, за сва питања биће на располагању саговорници из тужилаштва и МУП-а. У школи ће све време, док год то буде било потребно, бити запослени из Министарства здравља, Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину и Института за ментално здравље Клиничког центра Србије за индивидуалне и групне терапије.

Иначе, распон реакција ђака који нису ученици Основне школе „Владислав Рибникар”, а јуче су почели школску недељу, кретао се од „једва чекам да дођем у учионицу да учимо нешто ново, да причамо о нечему другом” до дечјег плача приликом паковања књига и ужине у ранац с молбом родитељима да их не воде у школу.

Полицајци у свим школама

У непосредном школском окружењу и у самим школама јуче је било евидентно појачано обезбеђење – полицајци константно на задатку да ђачку средину учине сигурнијом. Школског полицајца добиле су и оне школе које до сада нису имале ову врсту подршке. Присуство школских полицајаца није било неуобичајено за ђаке, родитеље и просветне раднике који су на то навикли, као на пример у врачарској осмолетки „Народни херој Синиша Николајевић”. Директор ове школе Влатко Кљајић, за наш лист дочарава да су, ипак, сви приметили да су на вратима ове школе јуче била два полицајца, уместо једног као до сада, да су биле појачане и патроле саобраћајне полиције у школском кругу. У овој школи, како је рекао, за сада нема повећаног броја изостанака на захтев родитеља у вези с трагедијом која се догодила у „Рибникару”.

– Очекујем да ће бити оних који ће изостати с наставе јер им је то заиста потребно, али и да ће бити и оних који ће ову трагедију искористити као оправдање за одсуствовање. Очекујем и даље притиске родитеља због оцена ученика. Немам ништа против полицајаца у школи. Међутим, у овом тренутку ми смо и даље највише под утиском трагедије која се догодила, и неповерења према школама које и иначе постоји. Као да су родитељи и наставници на две супротне стране, па сад од нас траже да повећамо мере обезбеђења и кад не можемо да урадимо више него што већ јесмо. На крају увек буде крива школа. Па смо на то и сада спремни – указује Кљајић.