Začarani krug bolesti bubrega i srca

Pojačano zamaranje, gušenje, bolovi u grudima, oticanje nogu... Uporne tegobe ne povlače se ni kada pacijent disciplinovano i redovno pije lekove. „Opet pogoršanje srčane bolesti”, pomisliće pacijent primećujući nešto neuobičajeno, da ne reaguje na standardne lekove, diuretike.

Ne treba čekati mesecima, već uzrok pogoršanja treba što pre potražiti kod specijaliste, jer ovo su tipični simptomi koji vode do nove dijagnoze: kardio-renalnog sindroma. Višak vode se nakuplja jer bubrezi slabo rade i eto začaranog kruga iz kojeg izlaza nema dok se ne leče i bubrezi i srce.

Bez odlaganja kod nefrologa ili kardiologa

– Kardio-renalni sindrom čini grupa od pet različitih scenarija, gde se povezanost srca i bubrega prepliću bilo u osnovnoj srčanoj ili bubrežnoj bolesti, zavisno od toga šta je bilo uzrok srčane ili bubrežne slabosti. Nekada je osnovni uzrok loše kontrolisani dijabetes, u drugim slučajevima ateroskleroza ili, pak, metabolička bolest koju uzrokuje bolest srca i bolest bubrega. Ta veza može da bude različita zavisno od toga šta dominira u određenom trenutku i šta je okidač tegoba zbog kojih bolesnik dolazi. Zato se to i naziva sindromom, a ne oboljenjem. U jednom trenutku dominira bolest bubrega, a u drugom bolest kardiovaskularnog sistema, a jedno pogoršava drugo – upozorava prof. dr Arsen Ristić, kardiolog koji vodi odeljenje za srčanu insuficijenciju u Kliničkom Srbije i član je Stručne komisije za kardiologiju i kardiohirurgiju.

Zavisno od simptoma koji dominiraju, pacijent se obraća ili kardiologu (jer su simptomi isti kao kod srčane slabosti) ili nefrologu, specijalisti za lečenje bubrežnih oboljenja (sumnja da bubrezi nedovoljno rade).

– Prvi korak u dijagnozi su u principu jednostavne analize krvi i mokraće. Zato je važno odlaziti na redovne preglede. Poenta je da se prati prisustvo proteina u mokraći i povišeni kreatinin. To je dovoljno da se posumnja na bubrežnu slabost. Znak za uzbunu je vidljivo oticanje, koje ne prolazi uprkos terapiji koju su dobili. Reč je najčešće o otocima potkolenica, nekada i stomaka. Kada pritisnu prstom u predelu potkolenice, trag ostaje kao u testu – objašnjava naš sagovornik.

Dr Ristić podseća i da renalni sindrom najčešće ugrožava ljude koji su već imali infarkt i anginu pektoris, kao i one koji imaju faktore rizika za koronarnu bolest (visoke masnoće u krvi, porodično opterećenje srčanim oboljenjima, dijagnozu srčane slabosti, kardiomiopatije...). Kardio-renalni sindrom opasan je jer pogoršanje jednog organa pokreće i pogoršanje drugog. Kod nekih osoba prvo dolazi do slabosti srca, kod drugih bubrega. Kod većine, ipak, prvo slabi srce.

– Ovo stanje se danas mnogo bolje leči nego ranije, a može i da se spreči. Poslednjih godina na scenu su stupili lekovi koji to rade mnogo efikasnije, pri čemu se sprečava bolest bubrega i potreba za dijalizom smanjuje smrtnost. Po meni, to je lek za Nobelovu nagradu, jer je doneo vrlo veliku promenu u odnosu na ranije lečenje – kaže dr Ristić.

Pojašnjava i da od ukupnog broja pacijenata koji imaju srčanu slabost najmanje kod polovine se javlja i kardio-renalni sindrom.

Ako procenjujemo da u Srbiji imamo 150.000 pacijenata s dijagnozom srčane slabosti, bar 75.000 ima i pridruženu bolest bubrega, a novi lek i preventivno deluje: ko god ima srčanu slabost treba da dobije i ove lekove, koji preveniraju pojavu kardio-renalnog sindroma. Nažalost, od ovog broja leče se oni koji znaju za novu terapiju i oni koji mogu da je priušte sebi, jer lekovi još nisu dostupni na recept. To je otprilike četvrtina pacijenata.

Naš sagovornik podseća da je dijabetičarima nova terapija dostupna na recept još od prošle godine, a dobra vest je i da će, prema najavama i obećanju nadležnih, do kraja ove godine i ostali pacijenti kojima je potrebna savremena, inovativna terapija za kardio-renalni sindrom to dobijati na recept. Reč je zapravo o dva leka, čija je efikasnost dokazana i verifikovana u brojnim studijama.

Lek produžava život

– Novi, inovativni lekovi za kardio-renalni sindrom sada za terapiju u toku jednog meseca koštaju nešto više od 2.000 dinara, ali nekome je i to puno, naročito ako sami kupuju još i lekove za razređivanje krvi, za smanjivanje masnoća u krvi... Prosečni srčani bolesnik u Srbiji ima mesečno oko 200 evra troškova za lekove. Istina je da se bolesnici žale da piju šaku lekova, ali lekari se trude da se fokusiraju zaista samo na one najneophodnije, svaki od ovih lekova pojedinačno produžava život – podseća dr Ristić.

Doktor Ristić otkriva da je za uspešno lečenje kardio-renalnog sindroma najvažnije otkloniti početni uzrok koji je doveo do poremećaja, bilo da se on nalazi na srcu ili na bubrezima.