Crveni kantarion

Kičica, crveni kantarion, gorka trava(Centaurium umbellatum Gilib.Syn. Gentiana centaurium L; Centaurium minus Moench. Fam: Gentianaceae) jeste jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka, visine 10–50 cm. Stabljika je uspravna, glatka, četvorouglasta, jednostavna ili u gornjem delu granata. Prizemni listovi su u rozeti jajasto eliptični, pri osnovi suženi u lisnu dršku. Listovi na stablu su naspramni, duguljasto jajasti do lancetasto eliptični, glatki i po obodu celi. Cvetovi su petodelni, polisimetrični, sa diferenciranom čašicom i krunicom. Skupljeni su u cvasti. Cvetne drške su različite dužine, tako da se svi cvetovi nalaze na manje-više istoj visini (u istoj ravni). Krunica je ružičastocrvena, ređe bela, duga 10–15 mm. Režnjevi krunice su eliptični, dugi pet do osam mm. Plod je čaura. Vreme cvetanja: od jula do septembra.

Ova biljka naseljava različita staništa – od livadskih zajednica, svetlih šikara, šumskih čistina, do njiva i golih padina. Ima je i pored puteva. Raste od nizija pa do 1.400 m nadmorske visine. Pretežno se javlja na krečnom, suvom zemljištu, ali se može naći i na peščanim, močvarnim ili ilovastim podlogama. Rasprostranjena je po skoro čitavoj Evropi, ima je na Kavkazu, u Iranu, u severnoj Africi. Kod nas je takođe dosta česta biljka.

Kičica je veoma lepa biljka. Ona, doduše, nije naročito poznata kao ukrasna, već je veoma cenjena kao lekovita. Ima veoma lepe cvetove, grupisane u cvasti. Izgleda vrlo dekorativno ukoliko se gusto zaseje na željenom staništu. Može da se gaji na različitim otvorenim površinama, pored kuća, po baštama, na zemljištima koja nisu posebno bogata. Osnovni nedostatak je što je to obično jednogodišnja biljka pa mora da se gaji iz semena svake godine.

Napomena: Kičica ima gorak ukus (otuda i ime gorka trava) zbog sadržaja gorkih glikozida. Čaj od ove biljke pojačava apetit, poboljšava probavu jer pospešuje izlučivanje želudačnog soka, otklanja lenjost želuca i creva. U narodnoj medicini se koristi kao čaj protiv želudačnih tegoba, kod malokrvnosti i dr.

                                                                           * * *

(/slika2)Sukrvina, divlji kukolj(Lychnis coronaria (L.) Desr.Syn. Coronaria coronacea Schisckin ex Gorchk. Fam: Caryophyllaceae) višegodišnja je zeljasta biljka, visine 30–100 cm.. Cvetovi su pojedinačni, smešteni na dugačkim drškama. Krunični listići plavkastocrveni, ređe ružičastocrveni ili beli. Plod je u obliku čaure, koja je skoro sedeća, obavijena čašicom. Seme je bubrežasto, crno, sa hrapavom površinom. Vreme cvetanja: juli–septembar. Ova biljka raste po različitim staništima kao što su sušne livade, razređene hrastove i grabove šume; ima je i po borovim šumama, ali i pored puteva na otvorenim staništima. Rasprostranjena je u južnoj Evropi, Maloj Aziji, na Kavkazu, do Himalaja. U Srbiji je česta biljka. Gaji se i kao dekorativna. Njena prednost je što se lako razmnožava i, kao većina samoniklih biljaka, ne traži posebne mere zaštite, kao ni posebne uslove staništa. Posebno lepi krupni cvetovi čine ovu biljku poželjnom za gajenje po okućnicama i baštama.