Црвени кантарион

Кичица, црвени кантарион, горка трава(Centaurium umbellatum Gilib.Syn. Gentiana centaurium L; Centaurium minus Moench. Фам: Gentianaceae) јесте једногодишња или двогодишња зељаста биљка, висине 10–50 цм. Стабљика је усправна, глатка, четвороугласта, једноставна или у горњем делу граната. Приземни листови су у розети јајасто елиптични, при основи сужени у лисну дршку. Листови на стаблу су наспрамни, дугуљастo јајасти до ланцетасто елиптични, глатки и по ободу цели. Цветови су петоделни, полисиметрични, са диференцираном чашицом и круницом. Скупљени су у цвасти. Цветне дршке су различите дужине, тако да се сви цветови налазе на мање-више истој висини (у истој равни). Круница је ружичастоцрвена, ређе бела, дуга 10–15 мм. Режњеви крунице су елиптични, дуги пет до осам мм. Плод је чаура. Време цветања: од јула до септембра.

Ова биљка насељава различита станишта – од ливадских заједница, светлих шикара, шумских чистина, до њива и голих падина. Има је и поред путева. Расте од низија па до 1.400 м надморске висине. Претежно се јавља на кречном, сувом земљишту, али се може наћи и на пешчаним, мочварним или иловастим подлогама. Распрострањена је по скоро читавој Европи, има је на Кавказу, у Ирану, у северној Африци. Код нас је такође доста честа биљка.

Кичица је веома лепа биљка. Она, додуше, није нарочито позната као украсна, већ је веома цењена као лековита. Има веома лепе цветове, груписане у цвасти. Изгледа врло декоративно уколико се густо засеје на жељеном станишту. Може да се гаји на различитим отвореним површинама, поред кућа, по баштама, на земљиштима која нису посебно богата. Основни недостатак је што је то обично једногодишња биљка па мора да се гаји из семена сваке године.

Напомена: Кичица има горак укус (отуда и име горка трава) због садржаја горких гликозида. Чај од ове биљке појачава апетит, побољшава пробаву јер поспешује излучивање желудачног сока, отклања лењост желуца и црева. У народној медицини се користи као чај против желудачних тегоба, код малокрвности и др.

                                                                           * * *

(/slika2)Сукрвина, дивљи кукољ(Lychnis coronaria (L.) Desr.Syn. Coronaria coronacea Schisckin ex Gorchk. Фам: Caryophyllaceae) вишегодишња је зељаста биљка, висине 30–100 цм.. Цветови су појединачни, смештени на дугачким дршкама. Крунични листићи плавкастоцрвени, ређе ружичастоцрвени или бели. Плод је у облику чауре, која је скоро седећа, обавијена чашицом. Семе је бубрежасто, црно, са храпавом површином. Време цветања: јули–септембар. Ова биљка расте по различитим стаништима као што су сушне ливаде, разређене храстове и грабове шуме; има је и по боровим шумама, али и поред путева на отвореним стаништима. Распрострањена је у јужној Европи, Малој Азији, на Кавказу, до Хималаја. У Србији је честа биљка. Гаји се и као декоративна. Њена предност је што се лако размножава и, као већина самониклих биљака, не тражи посебне мере заштите, као ни посебне услове станишта. Посебно лепи крупни цветови чине ову биљку пожељном за гајење по окућницама и баштама.