Lekovitost kulture i umetnosti

Kada se dogodila tragedija u školi „Vladislav Ribnikar”, 3. maja, mnogi kulturni programi su odmah otkazani iako je dan žalosti počeo 5. maja. To je bilo i očekivano i sasvim ispravno, jer šok je bio suviše veliki. Otkazane su čak i promocije knjiga iako se na njima niko ne veseli. Jednostavno, bilo je nemoguće da sve teče kao da se ništa nije desilo. Zatim je Ruski dom otkazao koncerte ruske pevačice Pelageje u Beogradu i Novom Sadu iako su bili zakazani posle isteka tri dana žalosti. I to je bilo sasvim očekivano i ispravno. Ne možemo ni posle dana žalosti nastaviti sa pesmom kao da se ništa nije desilo, a desilo se osim onog u školi još jedno masovno ubistvo u okolini Mladenovca. Umetnost nam je potrebna – knjige, slike, pozorište, ali za pesmu još niko nije spreman. Verovatno bi se većina složila sa ovim.

Ipak, kada je Samostalni sindikat kulture Srbije zatražio od Vlade Srbije da se od 8. do 14. maja otkažu svi kulturni programi, navodeći da je neprimereno da se u ovim tužnim i teškim trenucima za celu naciju igraju pozorišne i baletske predstave, opere, organizuju koncerti, izložbe i književne večeri, upalio se alarm na društvenim mrežama da tu nešto nije u redu, odnosno da su pobrkani lončići, a na šta, uprkos tome što predlog nije prihvaćen, treba skrenuti pažnju.

Prvo pitanje koje je postavljeno bilo je ko su ljudi koji čine pomenuti sindikat i zbog čega ne znaju ništa iz oblasti kojom se bave. Kako ne znaju da su nam umetnost i kultura potrebniji nego ikad? Kome je stalo da liši ljude i ono malo lepote što im kultura može da pruži i da ih ostavi „u bolesnom performansu kome smo izloženi decenijama”, neki su od komentara.

Naravno, rekcije na društvenim mrežama su sasvim opravdane. Uostalom, i same kulturne institucije vode računa o tome šta je primereno trenutku, poput na primer Muzeja primenjenih umetnosti koji je pomerio za nedelju posle 14. maja sve planirane svečane aktivnosti koje podrazumevaju okupljanje većeg broja osoba. Izložbene postavke će, kao što je navedeno, biti realizovane po planu i programu, samo bez ceremonija otvaranja i propratnih aktivnosti. Nema sumnje da će i drugi muzeji prilagoditi svoje programe trenutku, možda neke veće izložbe čiji značaj zahteva veća okupljanja, pomeriti za kasnije, ali odluku o tome treba ostaviti njima.

No, u suštini nisu kulturni programi ono što treba otkazivati posle dana žalosti. Umetnost leči i dušu i telo. Ono što treba otkazivati u ovom društvu, i to zauvek, jesu nasilje, prostakluk, promovisanje kriminalaca, kafanskih pevačica i njima sličnih, estradni virus čijoj epidemiji smo izloženi decenijama.

Očigledno su članovi ovog sindikata pobrkali kulturu sa zabavom. Nažalost, nisu jedini.