Kratka istorija jednakosti

Ekonomska pitanja su previše važna da bi bila prepuštena nekolicini stručnjaka i lidera. Ključna faza u preobražavanju odnosa moći podrazumeva da građani steknu saznanja iz ove oblasti, reči su Tome Piketija, francuskog ekonomiste, čije se delo fokusira na nejednakost u bogatstvu i prihodima.

U svojoj knjizi „Kratka istorija jednakosti”, koju je kod nas upravo objavila „Akademska knjiga” u prevodu Gorane Prodanović, ovaj poznati autor na nov način sagledava istoriju jednakosti, i to izlažući razvoj događaja koji sežu daleko u prošlost, a tiču se nejednakosti među društvenim klasama u različitim društvima. Toma Piketi se oslanja na snažno ubeđenje koje je stekao kroz svoja istraživanja: pohod na jednakost je odavno prisutna borba koja teži da se nastavi i u 21. veku, pod uslovom da se svi malo potrudimo.

Toma Piketi (1971) je studirao matematiku i ekonomiju, a već sa 22 godine je doktorirao. Profesor je na prestižnim ustanovama École des hautes études en sciences sociales (EHESS) i École d’économie de Paris. Kodirektor je Svetskog istraživačkog centra za nejednakost (World Inequality Lab, WIL). Autor je nekoliko kapitalnih knjiga i brojnih naučnih članaka. Najvažnija dela su mu: „Kapital u 21. veku”, „Kapital i ideologija”, „Jedva čekam socijalizam!”, „Kratka istorija jednakosti” i „Za sporazum o demokratizaciji Evrope” (koautori: Antoan Voše, Gijom Sakrist i Stefani Enet). Njegova dela, koja na srpskom jeziku objavljuje „Akademska knjiga”, radikalno preispituju odnos između ekonomskog razvoja i nejednakosti koji je ustanovio Kuznec, i naglašavaju ulogu političkih i poreskih institucija u istorijskom razvoju dohotka i raspodele bogatstva.