Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кратка историја једнакости

Поход на једнакост је одавно присутна борба која тежи да се настави и у 21. веку, под условом да се сви мало потрудимо, сматра Тома Пикети, чија је нова књига управо објављена и код нас
Кратка историја једнакости
Тома Пикети (Фото: EPA/Sander Koning)

Економска питања су превише важна да би била препуштена неколицини стручњака и лидера. Кључна фаза у преображавању односа моћи подразумева да грађани стекну сазнања из ове области, речи су Томе Пикетија, француског економисте, чије се дело фокусира на неједнакост у богатству и приходима.

У својој књизи „Кратка историја једнакости”, коју је код нас управо објавила „Академска књига” у преводу Горане Продановић, овај познати аутор на нов начин сагледава историју једнакости, и то излажући развој догађаја који сежу далеко у прошлост, а тичу се неједнакости међу друштвеним класама у различитим друштвима. Тома Пикети се ослања на снажно убеђење које је стекао кроз своја истраживања: поход на једнакост је одавно присутна борба која тежи да се настави и у 21. веку, под условом да се сви мало потрудимо.

Тома Пикети (1971) је студирао математику и економију, а већ са 22 године је докторирао. Професор је на престижним установама École des hautes études en sciences sociales (EHESS) и École d’économie de Paris. Кодиректор је Светског истраживачког центра за неједнакост (World Inequality Lab, WIL). Аутор је неколико капиталних књига и бројних научних чланака. Најважнија дела су му: „Капитал у 21. веку”, „Капитал и идеологија”, „Једва чекам социјализам!”, „Кратка историја једнакости” и „За споразум о демократизацији Европе” (коаутори: Антоан Воше, Гијом Сакрист и Стефани Енет). Његова дела, која на српском језику објављује „Академска књига”, радикално преиспитују однос између економског развоја и неједнакости који је установио Кузнец, и наглашавају улогу политичких и пореских институција у историјском развоју дохотка и расподеле богатства.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.