Deci je najvažnije da se zagrle

Oko osamdeset odsto đaka OŠ „Vladislav Ribnikar” došlo je juče u školu. Ne sasvim očekivan, tako brojan odziv osnovaca pokazuje da preovladava želja dece da budu s vršnjacima iz odeljenja, učiteljima i nastavnicima u svojoj školi. Tako u razgovoru za „Politiku” dočarava Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete za osnovno obrazovanje, koji je deo tima za krizne intervencije i svakodnevno dolazi u osmoletku koja je bila jedna od najbezbednijih, a postala je poprište zločina.

Da se veliki broj đaka vratio u svoje učionice i pohrlio u zagrljaje svojih drugara, naveo je juče za naš list i dr Nikola Petrović, profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i jedan od koordinatora tima za psihološke krizne intervencije u OŠ „Vladislav Ribnikar”, koji je formiran nakon masovnog ubistva koji se pre više od nedelju dana dogodio u ovoj obrazovnoj ustanovi. Trinaestogodišnji učenik ove osnovne škole ubio je prošle srede osmoro đaka i radnika obezbeđenja.

„Shvatili smo koliko im je značajno da ponovo budu zajedno i to je u ovom momentu najvažnije. Strah, tuga i bes su dominantne emocije koje imaju. Kod roditelja preovlađuju bojazan da se ova tragedija može ponoviti i dilema kako će deca reagovati na povratak na mesto gde se zločin dogodio”, kazao je juče Petrović. On izražava nadu da će učenici koji su pošli u školu motivisati i druge đake da se vrate. Napominje da je najvažnije da se oni što pre vrate životnoj rutini.

„Deca će imati različite reakcije na tragediju. Neki će biti besni, tužni, ljuti, dok će drugi možda imati i neke paradoksalne reakcije. Za sada stičem utisak da je dinamika odnosa između njih zadovoljavajuća. Ipak, moram da istaknem da su se u školu pre svega vratili rezilijentni učenici – oni za sada dobro podnose sve i velikom broju njih uopšte neće biti potrebna psihološka pomoć i podrška”, naveo je Petrović.

Naš sagovornik ocenjuje da deca nižih razreda imaju manje reakcija na tragediju koja se dogodila jer su se nalazila u drugom kraju školske zgrade. Osim toga, mnogi od njih tog uzrasta, kako je objasnio, nisu u stanju da razumeju sve razmere tragedije.

„Najviše su pogođeni đaci iz odeljenja sedmo dva, u kome je stradalo najviše učenika. Njima će najviše i najduže biti potrebna pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Značajno nam je da deca koja su se vratila u školu, kao i njihovi roditelji, žele da razgovaraju sa psihologom o svojim emocijama. To je prvi korak ka njihovom oporavku”, smatra ovaj psiholog.

To potvrđuje i pomoćnik ministra prosvete koji kaže da svi koji imaju dileme i strahove dolaze da razgovaraju o tome sa stručnjacima.

„Roditelji su uplašeni, ali su zaista poslušali savete da je u ovom trenutku važno da deca budu zajedno, da zajedno tuguju i prolaze kroz sve. Juče je većina roditelja samo dovela decu mlađih razreda i predala ih učiteljima – dočarava Pašić.

Što se tiče planova za dalje, Pašić navodi da će se timski napraviti plan za narednu nedelju.

„Za đake mlađih razreda predviđeno je da idu na nastavu u prirodi, a koliko sam čuo 90 odsto roditelja je za to, tako da će se i realizovati. Nije još vreme da se kolege vrate u nastavničke cipele, nije još momenat za držanje časova. Deca imaju još pitanja, zanima ih šta i kako. U ovoj situaciji svima je najpotrebnija podrška. Podršku imaju. Planirane su mnoge aktivnosti, radionice, doći će im i kolege iz drugih škola da pruže podršku”, kaže Pašić.

Svi pitaju da li deca iz odeljenja sedmog dva dolaze u školu, odeljenja u kome je stradalo petoro, a ranjeno šestoro đaka i nastavnica istorije, a u koje je išao i trinaestogodišnjak koji je počinio zločin.

„U tom odeljenju su deca koja su preživela. I oni i njihovi roditelji tražili su podršku određenog psihoterapeuta koji im je ulio poverenje i koji sa njima radi. Oni se druže, to nam je rekla i razredna, igraju odbojku napolju zajedno, jedni su na druge upućeni kao najbliži drugari iz odeljenja. Nastavlja se rad s njima”, ukazuje Pašić.