Snaga reči prvog užičkog glasila

Užice – Ni više javnih glasila, ni manje kritičkih napisa, reči su kojima Užičani često ocenjuju aktuelne medijske prilike u gradu na Đetinji, gde novinarstvo živi već 138 godina. Toliko je prošlo od osnivanja prve ovdašnje novine, objavljene 1. maja 1885. pod imenom „Zlatibor”, s podnaslovom u zaglavlju „Narodni list”, iako su štampa i vlasništvo bili u rukama užičke filijale Zadruge štamparskih radnika iz Beograda.

Kao prvi urednik prvog „Zlatibora” pominje se Petar Stojanović. Ali list tada izlazi samo tri meseca (nijedan od tih brojeva nije sačuvan), jer je u jesen buknuo srpsko-bugarski rat. Ipak, „Zlatibor” je obnovljen 1887, prvi užički štampar Lazar Trišić prihvatio se izdavanja i uređivanja tih novina. Redovno ga je, uz pomoć petorice uglednih Užičana, objavljivao do 1893. Smatralo se tada veoma važnim da jedna varoš ima svoju novinu.

Obnovljeni „Zlatibor” izlazio je na četiri strane, četvrtkom i nedeljom, uz mesečnu pretplatu od jednog dinara (užička biblioteka je u ovo vreme digitalizovala sve te sačuvane brojeve lista i oni se mogu čitati na njenom sajtu). Uredništvo se nalazilo u kući starešine Okružnog suda Milana Kaljevića, gde se u ono vreme odvijao buran kulturni život građanstva.

„Pomenuta godina obnavljanja užičkog glasila nije slučajno odabrana. Bila je to ista ona godina u kojoj je sredinom maja, posle pada Garašaninove vlade, u Užicu okončana vladavina naprednjaka. Užički radikali i liberali, uz šenlučenje i prangijanje, smenjuju opštinsku upravu. Već u septembru na parlamentarnim izborima radikali još jednom pobeđuju, da bi naredne godine novi ustav garantovao veću slobodu štampe. Kao aktivni pripadnik Radikalne stranke Lazar Trišić ne gubi vreme, animira ovdašnju intelektualnu elitu za saradnju, pokreće izdavačku delatnost, otvara knjižaru...”, beleži o tome sajt užičkog udruženja „Kolektiv”.

List „Zlatibor” se, na primer, zalagao da država mora voditi brigu o unapređenju narodne privrede. „Kad narod ima toliko dužnosti prema državi, treba i država da ima svoje dužnosti prema narodu; kad narod daje tolike dotacije on ima pravo voditi računa na šta se to troši; da se država ne stara samo kako će pokupiti danak od naroda, nego i da se blagostanje narodno uveća”, piše u broju od 6. avgusta 1887. godine.

„Užice je opalo s trgovinom kako je Švaba okupirao Bosnu i Hercegovinu. Oni su podigli takvu carinu da je svekoliki izvoz iz Srbije potpuno zamro. Užičani su se okrenuli i na svakom koraku podigli kafane, meane i duvandžinice. Ko je nekad premišljao kako će znojem svojim pošteno zaraditi, taj danas premišlja kako će da prevari.”(13. avgust 1887. godine.)

Piše „Zlatibor” i ovo (a prenosi Ilija Misailović u knjizi „Dnevnik Mališe Atanackovića”): „Naš okrug najviše počiva na trgovini i trgovcima. Njima naši seljaci prodaju svoje sirovine koje će opet na stranu preprodati, da se posle taj isti artikal, samo prerađen, desetostruko nama proda.” Kao primer za to uzima neracionalnu preradu luča, borovog drveta i proizvodnju katrana, gde „seljaci uporno rade na stari način, a za bolji se ne interesuju, zar ne bi bilo bolje podići fabriku katrana u našem kraju”.

Pisao je tako, predlagao i kritikovao prvi užički list „Zlatibor” sve do 17. marta 1893, kada je tadašnji urednik Mališa Atanacković napisao: „Zbog mlogih privatnih poslova kojima sam, naročito u poslednje vreme, veoma opterećen, prestajem i dalje uređivati ’Zlatibor’. Hvala prijateljima, saradnicima i pretplatnicima koji su me u tome poslu pomagali.”

Nakon toga ovde su se pojavljivali listovi političkih stranaka, kao što su „Drina” i „Užički odjek”, pa zatim novine koje su pratile rad opštinske skupštine „Okružna samouprava”, „Užičanin”, „Užički glasnik”... Danas je u gradu samo jedan list „Vesti” (s tradicijom izlaženja od vremena Užičke republike 1941), a mnoštvo je portala, uz nekoliko radio-stanica i lokalnih televizija.