Stranačka lojalnost iznad ženske solidarnosti

Ženska parlamentarna mreža, koja je u nekim ranijim sazivima Skupštine Srbije uspela da promeni nekoliko važnih zakona, u ovom ne funkcioniše. Šanse da bude konstituisana, a kamoli da radi, nikakve su, slažu se poslanice vlasti i opozicije, ali i jedne i druge za to optužuju političke protivnice. I ne samo da ne mogu da prevaziđu stranačke podele i da nađu neki minimum zajedništva o pitanjima važnim za pripadnice njihovog pola već se i međusobno vređaju i u parlamentu i, mnogo više, na društvenim mrežama.

U ovom sazivu malo više od trećine poslanika su žene – 89, većina njih je veoma aktivna u skupštinskim raspravama, a o onome šta govore mogu da sude građani zahvaljujući direktnim TV prenosima. Međutim, onaj ko prati zasedanja mogao je da primeti da ima poslanica, nije ih ni malo, koje, uglavnom, govore veoma stručno o određenim oblastima, koncentrišući se na teme koje su im bliske i o kojima mnogo toga znaju i umeju to argumentovano da izlože. Mogle bi, kad bi htele, da udruže snage mnogo više za popravljanje položaja žena, tamo gde to treba, nego njihove prethodnice koje su, ne bez trzavica, uspele da prevaziđu stranačke podele i da pripreme zakonske predloge koji su pomogli svim ženama. Nisu to spektakularni dometi, ali jesu bili značajni pomaci nabolje. Tako nešto u ovom sazivu se, sudeći po izjavama, neće dogoditi jer, slažu se, nema dobre volje. Naravno, dobra volja nedostaje uvek onoj drugoj strani.

Potpredsednica parlamenta Sandra Božić (SNS) kaže da je ŽPM „izvanredna ideja, koja je do ovog saziva odolevala svim situacijama u kojima se od narodnih poslanica očekivalo jedinstvo po pitanju zaštite prava žena i težnjama ka ravnopravnom društvu”. Dodaje: „Međutim, pojedine opozicione poslanice misle da sve počinje od saziva kada su njihove partije ušle u parlament i ne žele da se uključe u aktivnosti ŽPM. Nekolicina poslanica bi da stavi tapiju na temu zaštite žena i rodne ravnopravnosti. To je, ujedno, najveći problem koji opterećuje rad ŽPM u ovom sazivu. Mislim da će poslanice koje se iskreno identifikuju s pitanjima zaštite prava žena ostati dosledne, te da će ličnim primerom nastaviti da se zalažu za rodnu ravnopravnost, na šta uvek pozivam, kako ličnim primerom, tako i otvorenošću za svaki vid saradnje na ovom polju.”

Opozicionim poslanicama je, kako navode, baš Božićeva najveći problem za formiranje ŽPM, navodeći da niko ne zna ni da li je ona stvarno formirana. Tako Dragana Rakić kaže da poslanice DS-a ne učestvuju u ŽPM „zato što smo videle da sa SNS-om ne možemo ništa da radimo”. Ističe: „Na početku smo imale dobru volju, međutim, tada se desio incident kada je Sandra Božić uvredila opozicione poslanice, rekavši: ’Zašto se šetate pored poslanika SNS-a, je l’ se vi to nudite nama iz SNS-a?’ Tražili smo da ona ne bude koordinatorka ŽPM, da SNS stavi bilo koga drugog, ali SNS nije želeo da odstupi, a mi smo, u znak protesta, odustale od ŽPM.”

Elvira Kovač (SVM) kaže da „u ovom sazivu, a bilo je već takvih saziva, dolazi do nerazumevanja procedura”. Ističe: „Opozicione poslanice su insistirale da SNS predloži za koordinatorku nekog drugog, a ne Sandru Božić, a suvereno je pravo SNS-a da odluči koga će da preloži. Uglavnom smo se o tome raspravljale i od tada ŽPM i nije baš funkcionisala.” Kovačeva kaže: „Konkretan razlog je nerazumevanje, političke tenzije koje ne možemo da stavimo sa strane, a imamo veliki broj poslaničkih grupa. Većina nas poslanica, ipak, u saradnji s nekim međunarodnim organizacijama iz NVO sektora, na nekim konferencijama, razgovaramo sa studentima, lokalnim odbornicama, ali jednostavno ne možemo da dođemo do zajedničkog jezika. Ova neformalna grupa bi trebalo da funkcioniše na dobrovoljnoj bazi, ali očigledno su razlike i tolika politička previranja između nas da je nemoguće naći minimum kompromisa ni na ove teme na koje smo ranije uspevali.”

Dragana Miljanić (Zavetnici) kaže da ŽPM ne funkcioniše, „štaviše nije nikad ni osnovana”. I ona je protiv Sandre Božić kao koordinatorke jer se „neprimereno izražava o kolegama i koleginicama iz opozicije u javnosti”. Biljana Đorđević (ZLK) kaže da se odazvala pozivu na konstitutivni sastanak ŽPM, a „on je stigao baš u vreme kad je Dalibor Šćekić (SNS), da tako kažem, polno uznemiravao Tatjanu Manojlović (DS) dok je govorila, pa je Sandra Božić rekla da se poslanice opozicije preporučuju poslanicima SNS-a, mi smo smatrale da ona ne može da predsedava, onda je nastao problem s konferencijom o femicidu koju su inicirale opozicione poslanice”. Dodaje: „Kap koja je prelila čašu bilo je saopštenje objavljeno na sajtu skupštine, da ŽPM, mada nije bilo sastanka, osuđuje poslanice Narodne stranke zbog tvita jedne poslanice NS-a, koji jeste bio malo neprimeren, u kome je ona, povodom borbe protiv nasilja, podelila fotografiju gde je delovalo da ona izjednačava Vučićevo nasilje nad političkim protivnicima sa nasiljem nad ženama. Oni su osudili taj tvit, ja sam koleginici iz NS-a rekla da je to neprimereno, ali je Sandra Božić to iskoristila da objavi saopštenje u ime ŽPM gde se osuđuju sve poslanice NS-a i traži njihovo isključenje iz ŽPM. Mi smo tada odlučile da ZLK ne učestvuje u ŽPM.”

Snežana Paunović (SPS) kaže da „nema čak ni nagoveštaja da bi ŽPM mogla da radi kako je nekad radila, beskrajno mi je žao zbog toga”. Kaže da joj se čini da su tenzije postale lične, a „to je nemoguće prevazići”. Dodaje: „Da bi ŽPM mogla da radi, morali bi da prevaziđemo lične animozitete i da probamo da pronađemo zajedničku tačku o nekim važnim stvarima u godini kad je femicid glavna tema. Ne mogu da procenim da li ćemo izaći iz začaranog kruga.”

Sanja Jeftić Branković (SDPS) kaže da „razmena mišljenja i različiti kritički stavovi ponekad umeju da budu i poželjni i da dovedu do zajedničkih rešenja”. Dodaje: „ŽPM u ovom sazivu još nije imala dovoljno prilika da ostvari rezultate u punom kapacitetu. Mislim da želja za radom ŽPM ne izostaje i da će tokom trajanja mandata sigurno nastaviti da funkcioniše na uobičajen i očekivan način.”

Sanda Rašković Ivić (NS) kaže da se s konstituisanjem ŽPM kasnilo tri meseca, a „konstituisala se kad smo se Slavica Radovanović i ja obratile predsedniku parlamenta Vladimiru Orliću i predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava Muameru Bačevcu da se napravi konferencija o femicidu. Rečeno je da ne može to odbor, nego i ŽPM da se konstituiše i da Sandra Božić bude predsednica. Imali smo primedbe na Božićevu jer se uvredljivo odnosi prema drugim ženama. Konferencija o femicidu je uz povuci-potegni ipak održana 28 decembra, otvorila ju je Snežana Paunović, a iz SNS-a su tu bile samo Nada Macura i još jedna poslanica. Od tada ni pisma ni razglednice od ŽPM. Odlučile smo da u radu ŽPM, ako to uopšte postoji, a po meni nešto što se ne sastaje ne postoji, ne učestvujemo, ali hoćemo to da raščistimo.”

Dragana Miljanić kaže da su Zavetnici jedina stranka na čijem čelu je žena, „učešće u ŽPM bi se podrazumevalo zbog toga, ali mi ne želimo da dajemo doprinos unižavanju parlamenta”. Dodaje: „Ne možemo da se ’pravimo mrtvi’ kad SNS-ova potpredsednica parlamenta šeficu naše poslaničke grupe Milicu Đurđević Stamenkovski, koja je u blagoslovenom stanju, u javnosti naziva pogrdnim imenima.” I Dragana Rakić (DS) navela je kako naprednjaci „vređaju Milicu Đurđević Stamenkovski što ne sedi u sali, a žena je trudna, nosi blizance”.

Vređanje žena je često tema i na sednicama parlamenta, ali se još nije desilo da poslanici vlasti i opozicije primete uvrede na račun onih drugih. Nikako, naprotiv, ako i kažu da nešto „nije u redu”, obavezno nađu opravdanje za to. Kad se Tatjana Manojlović (DS) požalila na „seksističku gestikulaciju Dalibora Šćekića” prema njoj, cela opozicija je skočila na noge, Vladimir Orlić je išao da gleda snimak, nije, kako je rekao, video ništa sporno. Opozicija je tvrdila da je „taj deo snimka nestao”. Tačno je i da naprednjaci često ističu da Milice Đurđević Stamenkovski nema u sali, iako znaju zbog čega. Međutim, niko iz opozicije baš nikada nije ni ču ni video Zorana Zečevića (Zavetnici) kad gotovo na svakoj sednici vređa poslanice SNS-a. Tako nisu videli, a ko je gledao sednicu mogao je lepo da vidi kad se Zečević okrenuo prema Marini Raguš, lascivno sišući srednji prst. Isti čovek se, kad god je premijerka u parlamentu, Ani Brnabić obraća sa „gospodine premijeru” i o njoj govori u muškom rodu. To je, sudeći po reakcijama, opozicionarima strašno zabavno i smešno. Niko u tome ne vidi vređanje.

To što se čuje u skupštinskoj sali je takoreći ništa u odnosu na društvene mreže, a kad je Borko Stefanović (SSP) pomenuo kako nije u redu što poslanice SNS-a vređaju opozicione poslanice na društvenim mrežama, Milenko Jovanov (SNS) mu je odgovorio: „Samo to ne pominjete, jer bih mogao da donesem sve šta opozicione poslanice pišu o našim poslanicima, pa da vidite šta su uvrede.” Jovanov je u pravu – bolje je za opozicionare da ne dođe s tim spiskom. A kad bi poslanici vlasti i opozicije bili spremni da čuju i vide uvrede na račun političkih protivnica, bilo bi bolje za sve ljude u ovoj zemlji.Antrfile:

„Teške” i „manje teške” uvrede

Uvrede lete sa obe strane, a zašto žene, ako već neće da osude vređanje političkih protivnica, zdušno učestvuju u međusobnom vređanju, da li je stranački interes važniji od ženske solidarnosti?

Elvira Kovač kaže da manir SVM-a nije da nekoga napada na ličnom osnovu, ali „zbog pluralizma i zbog načina na koji se izveštava iz Narodne skupštine, ponekad se, nažalost, pretvorimo u rijaliti šou”. Dodaje: „Jake izjave, skakanje s mesta, postalo je nešto što diže rejting, što je tužno, jer tako urušavamo ugled Narodne skupštine. Nadam se da će se rečnik upristojiti.”

Sanda Rašković Ivić kaže da žene imaju „dve solidarnosti – prema svom polu i prema stranci”. Dodaje: „Kad se te dve lojalnosti nađu u koliziji, uvek strada rodna, nikad partijska. Mislim da je to zato što se poslanici biraju na listama, a ne na svoje ime i obraz. Predsednik stranke je uglavnom nosilac liste, pa neće da mu se zamere, jer drugi put neće biti na toj listi.”

Snežana Paunović kaže da je pomenuto pitanje i sama postavljala i dodaje: „Znam kakav je put jedne žene prvo kroz stranačku strukturu dok ne dođemo do parlamenta. Mi smo u SPS-u uvažavane, ali lično mislim da je nametnuta zakonska kvota od 40 odsto žena na listi izazvala to da muškarci na liste stavljaju bez mnogo ličnog samopouzdanja, što je osnov za sve drugo. Tako smo došli u situaciju da sada u parlamentu imamo dosta žena bez političkog iskustva, pa i bez životnog, ali pre svega bez političkog iskustva i ne prepoznaju viši interes. Možda nisam u pravu, ali nemam drugi odgovor.”

Biljana Đorđević kaže da „žensku solidarnost nije lako postići ni van politike, razdvajaju se i po drugim osnovama – klasnim, rasnim, nekim drugim, ali su negde nesvesne svog položaja”. Dodaje: „Prihvatile su ulogu koju je ovo patrijarhalno društvo odredilo, to je moj utisak, zato što je politika strašno patrijarhalna i one preslikavaju muški obrazac ponašanja – konflikt, vređanje. Da bi dobile neku višu poziciju, oponašaju muške kolege. Kako bih rekla, ako ima loših ljudi među muškarcima, ima loših karaktera i među ženama, tako da je teško postići žensku solidarnost i u drugim oblastima.”

Dragana Rakić kaže da su „podele u društvu jako duboke i to se reflektuje na sve sfere i teme, pa ni mi žene ne uspevamo da prevladamo te duboke rovove koji su iskopani između vlasti i opozicije. Mi iz DS-a reagujemo i kad uvrede neku poslanicu iz desničarskih partija, ali jaz između SNS-a i opozicije je toliko dubok da bi bilo kakva solidarnost bila percipirana kao neka podrška Vučiću ili saradnja s njim. Zato ne reagujemo, ali stvarno je više uvreda vlasti prema nama.”