Pravna bitka za „Znak pitanja”

Mada kumovima imena najstarije (sačuvane) beogradske kafane to svakako nije bilo ni na kraj pameti, ovaj ugostiteljski objekat je vek kasnije od kada je nastao i dalje pod znakom pitanja. Naime, sudbina jednog od najpopularnijih prestoničkih restorana, a zove se baš tako „Znak pitanja”, smeštenog preko puta Saborne crkve, u Ulici kralja Petra broj šest, još je na dnevnom redu Upravnog suda i neizvesno je kada će konačno sve nesuglasice između bivših i sadašnjih vlasnika biti rešene.

Osnovano se sumnja da malo ljudi zna u čijem je vlasništvu čuveni „Znak pitanja”. A i što bi morali da znaju ‒ tamo se i dalje dobro jede i pije, restoran je na glasu i na turističkoj mapi ugostiteljskih objekata koje strani gosti jednostavno moraju da posete, ali je manje poznato, većini čak i nebitno, ko stvarno upravlja ovim biserom beogradskog ugostiteljstva.

A sve je počelo mnogo ranije. Mislimo na te nesuglasice. Nekadašnja država Jugoslavija, neka njena institucija, posle Drugog svetskog rata u doba eksproprijacije i nacionalizacije privatne svojine, kafanu je oduzela trgovcu Ivanu Pavloviću, pretvorila je u društveno vlasništvo i dala na upravljanje ugostiteljskom preduzeću „Varoš kapija”. Ali naslednici tog Pavlovića, mnogo godina kasnije, zatražili su ono što im pripada.

Uz pomoć i po savetima advokata Miloša Vlahovića, braća Velimir Pavlović, univerzitetski profesor matematike, Ivan Pavlović, diplomirani elektrotehničar i farmaceut Milan Pavlović, podneli su zahtev za restituciju, srpski rečeno, tražili da im se vrati ono što je njihovo. Tačnije, njihovih zajedničkih predaka. U međuvremenu su preminula dvojica, živ je još Ivan. Tu su naslednici da se bore za svoja prava.

Ali, ni država nije sedela skrštenih ruku. Usred razmatranja zahteva za restituciju, decembra 2015. godine Vlada Srbije donela je rešenje o preuzimanju vlasničkih prava na društvenom kapitalu i praktično preuzela kontrolu nad „Varoš kapijom”, pod čijom kapom je bio i „Znak pitanja”. Odlučeno je da je udeo države 100 posto.

‒ U toku 2018. formirani su ogranci pravnog lica za svaku kafanu koja je dotad pripadala „Varoš kapiji”. Restoran o kome govorimo nazvan je „Ugostiteljsko preduzeće Varoš kapija d.o.o. Beograd ‒ Nacionalna kuća Znak pitanja Beograd”. Cela priča i dalje je pred Upravnim sudom, čeka se kraj ostavinskog postupka sa naslednicima dvojice preminulih Pavlovića ‒ kaže advokat Vlahović.

Naravno, dugo već glavna dilema je šta će se ubuduće događati sa „Znakom pitanja” – da li će i dalje biti jedna od najpopularnijih gradskih kafana, ili će promeniti namenu. Na ovo pitanje, za sada, nema odgovora.

Kuću u Kralja Petra broj šest sagradio je 1823. godine Naum Ičko, trgovački konzul i sin Petra Ička, jednog od organizatora Prvog srpskog ustanka. Kasnije je knez Miloš Obrenović objekat poklonio svom lekaru Ećim-Tomi Kostiću, koji je u njoj napravio, prema nekim informacijama, prvu beogradsku kafanu u koju su počele da svraćaju mnoge poznate ličnosti, uključujući i Vuka Karadžića. Uskoro je „Ećim-Tomina kafana” promenila ime u „Kod pastira”, a pred kraj devetnaestog veka trebalo je da se zove „Kod Saborne crkve”. Čak je i bila postavljena firma. Zbog protivljenja crkvenih vlasti, ovo ime nije zaživelo, a vlasnik je u nedoumici, kao privremeno rešenje, iznad ulaza ispisao upitnik. Posle Drugog svetskog rata, u doba eksproprijacije i nacionalizacije privatne svojine, komunisti su kafanu oduzeli trgovcu Ivanu Pavloviću, pretvorili je u društveno vlasništvo i dali na upravljanje ugostiteljskom preduzeću „Varoš kapija”.

Problem sa žigom

Kako nam je rekao advokat Vlahović, odavno već tinja problem oko korišćenja žiga, odnosno izgleda iscrtanog znaka pitanja, prepoznatljivog naziva kafane. Prema Vlahovićevim rečima, braća Pavlović su uredno registrovali taj žig na svoje ime, ali je preduzeće „Varoš kapija” pokušalo da poništi tu registraciju. Ipak, kaže Vlahović, Zavod za intelektualnu svojinu je prošle godine odbio takav predlog. I tako, žig i dalje stoji na svom mestu, doduše malo redizajniran.