Zapamtite, u pregledu na vreme je spas

Iako je karcinom dojke najčešći kod žena starijih od 50 godina, sve žene izložene su određenom stepenu rizika, ponavlja stalna upozorenja onkologa dr Jasna Strajnić, specijalista radiologije, pozivajući žene na redovne preventivne preglede.

Faktori rizika za karcinom dojke su starija životna dob, ovaj tip raka kod bliskih rođaka, ali i genetski faktor kao što je postojanje mutacije gena za karcinom dojke (BRKA 1 ili BRKA 2). Takođe, rizik da se oboli pojačavaju i gojaznost, menstruacije pre dvanaeste godine, prvo dete nakon tridesete, kao i status nerotkinje i dugotrajna hormonska terapija.

– Rak dojke je u većini slučajeva izlečiv, ukoliko se otkrije na vreme. Ali, s obzirom na to da karcinomi dojke ne daju bilo kakve simptome u ranoj fazi u kojoj su mogućnosti izlečenja najveće, to je širenje svesti o značaju samopregleda i preventivnih sistematskih pregleda od najvećeg značaja za rano otkrivanje bolesti – dodaje naša sagovornica.

Posle 50. mamografija svake dve godine

Počev od dvadesete godine jednom mesečno potrebno je da se svaka žena sama pregleda opipavanjem. Nema doma zdravlja u kom na zidu nisu istaknuti crteži i šeme kako se kružnim pokretima pregleda dojka. Ali, takođe od rane mladosti poželjno je da žena s lekarom specijalistom planira kliničke preglede, prema potrebi, a u proseku na tri godine.

Nakon četrdesete, tvrdi ova lekarka, klinički pregled je neophodan svake godine. Žena sa 35 godina već treba da počne s godišnjim ultrazvučnim pregledima. Od pedesete je neophodna preventivna mamografija svake dve godine, kaže.

Žene mlađe od 40 godina, koje spadaju u neku od rizičnih grupa, trebalo bi da se posavetuju s onkologom o započinjanju redovnih mamografskih pregleda i pre, kao i da se češće javljaju na klinički pregled dojki.

– Sistematski pregledi uključuju klinički pregled dojki, ultrazvuk i skrining mamografijom. Pod kliničkim pregledom podrazumeva se palpatorni pregled lekara, uz obavezan pregled obe pazušne i natključne jame. Ultrazvuk, nakon toga, služi za prikazivanje promena koje se mogu opipati. Takođe, služi ponekad i za prikaz onih promena koje ne mogu da se vide na mamografskom pregledu. Ovim pregledom moguće je razlikovati ciste ispunjene tečnošću od solidnih, čvrstih promena – objašnjava dr Strajnić.

Mamografski pregled je radiološko snimanje tkiva s malom dozom zračenja, pogotovo kada je reč o digitalnom mamografu. Ova dijagnostika rezervisana je za žene starije dobi kod kojih je već smanjena gustina tkiva koje se pregleda. Ovom metodom se i na takvom tkivu otkrivaju promene koje su male, ne mogu da se opipaju, niti uoče ultrazvukom.

Nekad potrebna i magnetna rezonanca

Od dijagnostičkih metoda za rano otkrivanje, dodaje doktorka, primenjuje se i magnetna rezonanca koja se koristi kod pacijenata s porodičnom istorijom raka dojke ili mutacijom BRKA gena, a često i kod sumnje na višestruke tumore. Takođe, magnetno snimanje korisno je ukoliko rezultati drugih tehnika ne dovode do zaključka.

– Ako se otkrije tumor, biopsija kao uzimanje uzorka daje informacije lekarima o vrsti raka i pomaže u planiranju lečenja. Da podsetimo još, već deceniju se sprovodi Nacionalni program za rano otkrivanje raka dojke skrining mamografijom, koji je besplatan za sve žene od 50 do 69 godina. O mestu pregleda žene se obaveštavaju telegramima. On podrazumeva pregled naizgled zdravih žena, bez prisutnih znakova bolesti, kojim se mogu otkriti rane promene, kada je i moguće efikasno lečenje. Ovaj program dosad nas je približio zdravstveno visoko razvijenim zemljama, koje su na ovaj način značajno smanjile stopu smrtnosti od karcinoma dojke – kaže dr Jasmina Strajnić.

Znaci upozorenja

U početku rak dojke ne daje simptome. Kako kaže dr Strajnić, s razvojem bolesti pojavljuje se otvrdlina, čvorić ili zadebljanje kože.

– Oticanje, toplota, crvenilo kože ukazuju na mogući inflamatorni tip karcinoma. Mogući simptomi su promena veličine i oblika dojke, otok kože s izgledom pomorandžine kore, svrab i ljuštenje, kao i bradavice i uvećani limfni čvorovi u pazuhu. Sekret iz bradavice ne mora da bude znak postojanja karcinoma – objašnjava.