Uspomene iz Banjaluke

​Kažu da su za dobar govor ili priču najvažniji blistav početak i efektan završetak, s tim da početak i kraj budu blizu jedan drugome (ser Vinston Čerčil, znameniti britanski državnik, briljantan orator, uspešan književnik). Nisam siguran da sam u tome vešt, ali imam nekoliko razloga da na ovaj način iznesem uspomene iz svog života u svima nama dragoj Banjaluci, sada kao penzionisano vojno lice.

Godine 1961, posle lekarskog staža na VMA u Beogradu, unapređen u čin poručnika, prekomandovan sam na mesto načelnika stomatološke službe, područje Banjaluka, u jurisdikciji Sedme armijske oblasti, Sarajevo.

Prvi starešina mi je bio potpukovnik dr Vircburger, pod komandom general-majora Dušana Pekića. Na kraju karijere general-pukovnika, načelnika Četvrte nastavne uprave Generalštaba JNA. Kao najmlađi narodni heroj, prilikom sahrane predsednika Jugoslavije, maršala Josipa Broza Tita, nosio je sva tri odlikovanja narodnog heroja.

Drugi starešina bio je dr Vilim Trolman, radiolog. Treći, načelnik službe područja dr Andrija Kohout. Komandant mi je bio general-potpukovnik Blažo Lompar, pravnik (1912, Bokovo, Cetinje), vrsni vojni intelektualac, inače MPV, pomoćnik general-pukovniku Koči Popoviću pri odloženom oslobađanju 3agreba, „dok ne stigne” general-pukovnik Peko Dapčević. Kočinom intervencijom, poznatom autoru ovih redova, Lompar je posle penzionisanja unapređen u čin general-pukovnika.

Pomoćnik za MPV područja bio je veoma kompetentan i omiljen general-major Ahmed Džubo.

Ciljano sam naveo imena svekolikog tadašnjeg nacionalnog sastava JNA. Bilo je to vreme briljantnog svrstavanja Nesvrstanih. Za nas, članove Partije, mnogo posla.

Godine 1967. komisija Sanitetske uprave s general-potpukovnikom profesorom dr Piščevićem i pukovnikom profesorom dr Milosavom Starčevićem na čelu zaključila je da je Stomatološka služba područja Banjaluka, inače najvećeg u JNA, najbolje organizovana. Jedinstvenost je pre svega bila u njenom svekolikom unapređenju. Na početku su postojale samo dve stomatološke jedinice u gradu. Sada sedam organizovanih, najmodernijih. Uveden je rad u dve smene, u trupnim uslovima, što je jedinstven slučaj. Organizovana je pokretna jedinica u autobusu s vodenim rezervoarom pod krovom, za pacijente na Manjači. Otvorena je nova stomatološka ambulanta u „Kosmosu”.

Kao sekretaru lekarskog društva podružnice Banjaluka, omogućena je bila uspešna saradnja s državnom službom i srdačni odnosi sa domaćim lekarima, pre svega s korifejem, predratnim narodnim poslanikom dr Pišteljićem, dr Đevenicom, dr Mikešom.

Kao istaknutom partijskom aktivisti preporučen mi je vanredni studij na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, osnovanom od profesora Hamdije Pozderca, cenjenog političara, inače kreatora nekih značajnih događaja u Sarajevu. Naime, postojala je informacija da se prilikom popisa stanovništva popisivač obratio gimnazijalki po imenu Ćeneta (Rajka), pitanjem šta je po nacionalnosti. Odgovorila je da je muslimanka. Upozorena da je to veroispovesna kategorija, Đeneta je odgovorila da se tako oseća. Kao političar visokog nivoa Hamdija Pozderac je obezbedio saglasnost vlasti najvišeg nivoa da je devojčica u pravu.

U najlepšem sećanju ostalo mi je posmatranje kako pojedine starešine tokom obuke vojnika i pitomaca ugrađivanjem „raonika” na tenkove „šerman” i „paton”, nazvanih po američkim generalima, izgrađuju puteve u okolini Banjaluke.

Bilo mi je žao što zbog hitne prekomande na VMA nisam zadržan još malo, dok se ne završe izbori za narodne poslanike, budući da sam bio kandidovan.

Na kraju, očekivano je da je jedna ekipa s primarijusom dr Mikešom, zatim potomkom znamenite porodice Liht, profesorom Ljubomirom Stefanovićem, inače studentom generacije, i suprugom dr Nevenkom, kreatorima Instituta za nuklearnu medicinu, posle zemljotresa, nakon formiranja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dala znatan doprinos u njegovoj organizaciji i akreditaciji.

Kao Kraljevčanin (selo Popovići), želim da podsetim da je nosilac organizacije antifašističkog pokreta u okolini ovog grada bio general-pukovnik Pavle Jakšić (1913, Bjelovar), čijim se imenom Kraljevčani i danas ponose. Bio je starešina najblistavijeg intelekta i obrazovanja (fakulteti filozofski, elektromašinski, kosmičko zračenje u Parizu). Učestvovao je u borbama od Četvrtog kraljevačkog bataljona do onih u Trstu.

Dr sci Dimitrije Trišović,
redovni profesor VMA i UB, pukovnik u penziji