Успомене из Бањалуке

​Кажу да су за добар говор или причу најважнији блистав почетак и ефектан завршетак, с тим да почетак и крај буду близу један другоме (сер Винстон Черчил, знаменити британски државник, бриљантан оратор, успешан књижевник). Нисам сигуран да сам у томе вешт, али имам неколико разлога да на овај начин изнесем успомене из свог живота у свима нама драгој Бањалуци, сада као пензионисано војно лице.

Године 1961, после лекарског стажа на ВМА у Београду, унапређен у чин поручника, прекомандован сам на место начелника стоматолошке службе, подручје Бањалука, у јурисдикцији Седме армијске области, Сарајево.

Први старешина ми је био потпуковник др Вирцбургер, под командом генерал-мајора Душана Пекића. На крају каријере генерал-пуковника, начелника Четврте наставне управе Генералштаба ЈНА. Као најмлађи народни херој, приликом сахране председника Југославије, маршала Јосипа Броза Тита, носио је сва три одликовања народног хероја.

Други старешина био је др Вилим Тролман, радиолог. Трећи, начелник службе подручја др Андрија Кохоут. Командант ми је био генерал-потпуковник Блажо Ломпар, правник (1912, Боково, Цетиње), врсни војни интелектуалац, иначе МПВ, помоћник генерал-пуковнику Кочи Поповићу при одложеном ослобађању 3агреба, „док не стигне” генерал-пуковник Пеко Дапчевић. Кочином интервенцијом, познатом аутору ових редова, Ломпар је после пензионисања унапређен у чин генерал-пуковника.

Помоћник за МПВ подручја био је веома компетентан и омиљен генерал-мајор Ахмед Џубо.

Циљано сам навео имена свеколиког тадашњег националног састава ЈНА. Било је то време бриљантног сврставања Несврстаних. За нас, чланове Партије, много посла.

Године 1967. комисија Санитетске управе с генерал-потпуковником професором др Пишчевићем и пуковником професором др Милосавом Старчевићем на челу закључила је да је Стоматолошка служба подручја Бањалука, иначе највећег у JНA, најбоље организована. Јединственост је пре свега била у њеном свеколиком унапређењу. На почетку су постојале само две стоматолошке јединице у граду. Сада седам организованих, најмодернијих. Уведен је рад у две смене, у трупним условима, што је јединствен случај. Организована је покретна јединица у аутобусу с воденим резервоаром под кровом, за пацијенте на Мањачи. Отворена је нова стоматолошка амбуланта у „Космосу”.

Као секретару лекарског друштва подружнице Бањалука, омогућена је била успешна сарадња с државном службом и срдачни односи са домаћим лекарима, пре свега с корифејем, предратним народним послаником др Пиштељићем, др Ђевеницом, др Микешом.

Као истакнутом партијском активисти препоручен ми је ванредни студиј на Факултету политичких наука у Сарајеву, основаном од професора Хамдије Поздерца, цењеног политичара, иначе креатора неких значајних догађаја у Сарајеву. Наиме, постојала је информација да се приликом пописа становништва пописивач обратио гимназијалки по имену Ћенета (Рајка), питањем шта је по националности. Одговорила је да је муслиманка. Упозорена да је то вероисповесна категорија, Ђенета је одговорила да се тако осећа. Као политичар високог нивоа Хамдија Поздерац је обезбедио сагласност власти највишег нивоа да је девојчица у праву.

У најлепшем сећању остало ми је посматрање како поједине старешине током обуке војника и питомаца уграђивањем „раоника” на тенкове „шерман” и „патон”, названих по америчким генералима, изграђују путеве у околини Бањалуке.

Било ми је жао што због хитне прекоманде на ВМА нисам задржан још мало, док се не заврше избори за народне посланике, будући да сам био кандидован.

На крају, очекивано је да је једна екипа с примаријусом др Микешом, затим потомком знамените породице Лихт, професором Љубомиром Стефановићем, иначе студентом генерације, и супругом др Невенком, креаторима Института за нуклеарну медицину, после земљотреса, након формирања Медицинског факултета у Новом Саду, дала знатан допринос у његовој организацији и акредитацији.

Као Краљевчанин (село Поповићи), желим да подсетим да је носилац организације антифашистичког покрета у околини овог града био генерал-пуковник Павле Јакшић (1913, Бјеловар), чијим се именом Краљевчани и данас поносе. Био је старешина најблиставијег интелекта и образовања (факултети филозофски, електромашински, космичко зрачење у Паризу). Учествовао је у борбама од Четвртог краљевачког батаљона до оних у Трсту.

Др сци Димитрије Тришовић,
редовни професор ВМА и УБ, пуковник у пензији