Nagrada „Desanka Maksimović” uručena Zlati Kocić

Valjevo – Nema razlike između njenih stihova i nje. Božji čovek. Tako sam osećala pri prvom susretu s Desankom Maksimović početkom osamdesetih godina, tako osećam i sada. Detinje vedra, blaga i osmehnuta, ali joj se i uzdah otme i neka duboka seta načas zatamni oko. Žilava, a krhkija od biljčice. Krotka i blagorodna, a ako zatreba, odsečna, sa taktom. Prozorljiva, sa onim posebnim, zdravim rezonom nekog seljanina. Milosrdna i smirena, ali na dobrodušni šeretluk neće ostati dužna, rekla je pesnikinja Zlata Kocić u besedi povodom Nagrade „Desanka Maksimović” za 2022. godinu, koju je dobila za ukupan doprinos srpskoj poeziji. Visoko priznanje koje dodeljuje Zadužbina „Desanka Maksimović”, uručeno joj je umesto, po tradiciji, u Desankinoj Brankovini, zbog nepovoljnih vremenskih uslova u utorak na svečanosti u valjevskom Centru za kulturu, sve u organizaciji Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović” u Valjevo. Nagradu slavodobitnici uručila je dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović”.

Posle osvrta na Desankinu poeziju, pesnikinja Zlata Kocić u završnici svoje besede napravila je potresnu paralelu sa savremenim tragičnim događajima koji su uzdrmali celu Srbiju.

– Draga naša Desanka! Vi i vaša poezija, praiskonski prisna, lirski neumorno i zauvek ustreptala i majčinski topla, jeste naše nebo sreće. A i za pakao bola pripremali ste nas dubinski, uistinu majčinski – pripremila je slušaoce i gledaoce pesnikinja. Dodala je da je Desanka poživela dovoljno dugo da jasno sagleda silaznu svetsku putanju, a da je nama ostalo „da doživimo survavanje do samog dna, nesreću, pakao ovih dana”.

– Dopustili smo nedopustiva izopačenja, naša krvava bajka posuvratila se u krvavi pir. Ovakav bol i muk poslednja su, stravična opomena. Muk u našem narodu, u našim horovima, u našim ptičjim jatima, našim pčelinjim rojevima. Jedino srca biju kao klepala na Veliki Petak. Na Veliki Petak sveštenici poju nad Plaštanicom Plač Majke Božje. Vama se dogodila krvava bajka upravo u petak. Nama se dogodila crna sreda. U Belom gradu, u Mladenovcu – belo i mladost za danak u krvi. Velika sreda –– to je poljubac Judinim usnama. Ali i miro u ruci grešnice, za pomazanje Sina. A mala, jadovna sreda, to se Irod javlja u liku izroda. Nesrećnika, toliko samo razumemo. Ali treba se napregnuti: šta sve poručuje danas ta užasna seča mladenaca. „Zavadi pa vladaj” dobilo je niz novih oblika. Rovari, huškaj, pa nek’ se sami međusobno... Čipuj, zombiraj, telediriguj, nek pucaju uživo. Učili ste nas da saosećamo, da tražimo pomilovanje. Na nama je da pojemo Plač, otvorenih očiju. Da molimo za veliki oprost – rekla je Zlata Kocić u svojoj potresnoj i angažovanoj besedi povodom Nagrade „Desanka Maksimović”.

Poezija Zlate Kocić istražuje jedan davni svet i život, a kroz te mitske slike razotkriva savremeni život i čovekovu sudbinu, navedeno je u obrazloženju odluke žirija o laureatu ovogodišnjeg priznanja koje nosi ime slavne pesnikinje. – Suština pesničke poetike Zlate Kocić počiva na doživljaju jezika i njegove leksike kao onoga svestranog „čuda” koje omogućava opstanak pojedinca i njegove duhovnosti, ali i čitavih naroda i njihovog identiteta. Unutrašnja „moć” tako doživljenog jezika sadržana je u njegovom „božanskom poreklu”, a pesnički govor je složeni „otisak duše”. Pesnikinja preko melodioznosti stihova, preko višeglasnosti koju doživljava kao starinsko „dvoglasno pevanje”, uspostavlja duboku vezanost za narodni život i tradiciju, a zatim i za savremene refleksije te tradicije u svakodnevnom životu – stoji u obrazloženju koje je pročitao član žirija dr Branko Vraneš. U žiriju su još bili njegove kolege ugledni profesori dr Goran Maksimović, dr Đorđe Despić i dr Slađana Ilić, kao i pesnik Vojislav Karanović, dobitnik Nagrade „Desanka Maksimović” za 2019. godinu.

Stvaralaštvo dugo pola veka

Pesnikinja Zlata Kocić prisutna je u srpskoj književnosti duže od pet decenija, saopštio je žiri za Nagradu „Desanka Maksimović”. Njen raznovrstan pesnički i kulturni rad najviše dolazi do izražaja u pesničkim proznim, dramskim izdanjima i knjigama ogleda, kao i prepeva i prevoda sa ruskog i na ruski jezik. Objavljuje prozu i poeziju od 1971. godine, zastupljena je kao pesnik i prevodilac u brojnim domaćim i stranim zbornicima i antologijama. Poezija joj je prevođena na ruski, engleski, francuski, bugarski, kineski, jermenski, nemački i rumunski jezik.