Kini možemo da ponudimo bagremov i suncokretov med

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković nedavno je u Kini potpisala protokol o izvozu meda u tu zemlju, nakon procesa usklađivanja veterinarskih sertifikata što je bio veoma zahtevan posao koji je završen u kratkom roku, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije ( SPOS).

– Sada sledi odobravanje objekata za izvoz meda, što sprovodi Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede u skladu sa zahtevima iz Kine – navode iz ove krovne pčelarske organizacije.

Kako je za „Politiku” rekao Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a koliko je njemu poznato postoje određeni akti koji u narednom periodu moraju da budu upisani u naše procedure. On ne smatram da može da bude bilo kakvih problema jer poseduju sve potrebne sertifikate.

– Mi Kini sigurno i u kontinuitetu možemo da ponudimo bagremom med. Kupac sa kojim već razgovaramo je izuzetno zainteresovan, već smo slali uzorak. Kina ima veliki broj bogatih građana koji su spremni da plate kvalitetnu hranu. Ne samo med već i meso, mlečne proizvode... Svakako na kineskom tržištu raste tražnja za premijum hranom – kazao je Živadinović. Kina već uvozi med iz mnogih zemalja – Rusije, Novog Zelanda i smatra da i naš med takođe može da bude za njih zanimljiv.

– Srbija ima sigurno samo bagremov med za stalan izvoz. Sledeći je suncokretov kojeg proizvodi u promenljivim količinama. Ostalih vrsta nema svake godine. Tako da za jedno ozbiljno tržište, kakvo je kinesko, ne možemo da ponudimo drugi med, osim ove dve vrste i to po povoljnim cenama – objasnio je predsednik SPOS-a.

Naglasio je da je Evropa potpuno odbacila kvalitetan med kao važan proizvod. Nedavno je Evropska komisija (EK) prvi put obavila ozbiljnu inspekciju i objavila da je više od 50 odsto meda na tom tržištu koji je uvezen – falsifikat. Sada je to i zvanično više nego u Srbiji jer je kod nas oko 40 odsto meda na tržištu falsifikat, što je i uspeh jer smo 2016. imali 95 procenata, a Evropa tada svega oko 10.

Prema njegovim rečima, Evropi jednostavno ne možete više da prodate naš kvalitetan med po ceni koja je prihvatljiva za pčelare, jer je ta koja se na tržištu nudi ispod proizvodne. Istovremeno, EK osim što konstatuje stanje na tržištu ne preduzima neke ozbiljnije mere.

– Imamo neprodate zalihe od prošle godine. Većina naših članica nije htela da proda med po ovim cenama. Zbog svega što se dešava u Evropi, gde smo najviše izvozili, mi smo morali potpuno da promenimo pristup tržištu. Nadamo se da će krenuti ozbiljniji izvoz za Kinu. Pošto Evropa većinski ne želi pravi medi ili neće da ga plati po realnoj ceni, počeli smo da istražujemo i arapsko tržište i tržište Dalekog istoka – napomenuo je naš sagovornik.

Istovremeno, pčelari kao i ostali poljoprivredni proizvođači, zbog nestabilnog vremena u proteklom periodu, već strepe za ovogodišnje prinose meda. Živadinović je naveo da su vremenske prilike katastrofalne, ali ono što ovu kišnu godinu razlikuje od drugih jeste da nema velikih varijacija u noćnim i dnevnim temperaturama. Najviše smeta kiša, sve dok je ima problem je doći do meda. Tek je, naglašava, početak bagremove paše, a tamo gde je bagrem procvetao pre sedam dana, što je mali broj lokacija, imamo prinose koji su ispod proseka. U ostalim krajevima je nešto bolje i pčelari nisu više tako pesimistični kao što su bili donedavno.