Deripaska tužio Crnu Goru

Podgorica – Nakon što je u javnost dospela vest da je Centralnoevropska kompanija, koja je vlasnik Kombinata aluminijuma Podgorica, a iza koje stoji ruski milijarder Oleg Deripaska, podnela tužbu protiv države Crne Gore, juče je našem listu iz crnogorske vlade saopšteno da je „arbitražni zahtev koji je podneo vlasnik KAP-a neosnovan”.

Ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenović saopštio je medijima da je kupac „bio upoznat sa situacijom u KAP-u i u Preradi, tako da se ne radi o činjenici koja je ustanovljena nakon preuzimanja KAP-a”.

CEAC traži oko 300 miliona evra odštete od Crne Gore, jer smatra da im vlada prilikom kupovine fabrike nije prikazala realno stanje i vrednost imovine KAP-a i njegovih prerađivačkih fabrika.Oni su zatražili međunarodnu arbitražu u Frankfurtu, a tužbom zahtevaju nadoknadu štete od vlade, Fonda za razvoj, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, Zavoda za zapošljavanje, kao bivših vlasnika KAP-a, i Agencije za prestrukturisanje privrede i strana ulaganja.

„Moj lični utisak je da pokretanje arbitražnog postupka nije motivisano ubeđenjem kupca da je njegov zahtev osnovan. Kupac je želeo da pokrene i formalno sva pitanja za koja procenjuje da mu mogu ojačati pregovaračku poziciju u ukupnom setu odnosa sa vladom i lokalnim partnerima“, saopštio je Gvozdenović.

Procenu KAP-a uoči privatizacije obavila je revizorska kuća KPMG, a nakon što je CEAC Olega Deripaske preuzela upravljanje, već 2006. godine je angažovala kuću „Diloit”, čiji se revizorski nalaz, kako je tada rečeno, umnogome razlikovao od prvobitne procene. Ministar za ekonomski razvoj ističe da će vlada, „polazeći od značaja KAP-a za crnogorsku privredu”, nastojati da razumno reši nastali problem.

„Bez obzira na neosnovanost arbitražnog zahteva, Crnoj Gori nije svejedno kakav utisak u međunarodnoj javnosti izazivaju ovakvi sporovi, posebno kada je reč o novim investitorima. Međutim, pozitivna nastojanja nadležnih institucija neće uključivati bilo kakve ustupke u odnosu na ugovorne poslove, niti odstupanje od zakonske regulative“, poručio je Gvozdenović.

(/slika2)Crnogorska vlada je, kao odgovor na Deripaskinu tužbu, angažovala advokatsku kancelariju iz Nemačke, koja će ih zastupati u sporu u Frankfurtu, a formirala je i tim na čelu sa potpredsednikom Vujicom Lazovićem koji će se baviti tužbom.U kabinetu Mila Đukanovića takođe veruju da tužba Rusa „može biti pritisak kako bi se eventualno sklopio novi aranžman o subvencijama za struju”, ali činjenično stanje pokazuje da niko od ministara nije voljan da potpiše takav aranžman, pogotovo nakon velikih pritisaka iz nevladinog sektora i medija.

Oni i dalje smatraju da je aktuelni ugovor sa KAP-om dobar za Crnu Goru, „jer Rusi redovno plaćaju znatno veću cenu struje nego što je bilo ko očekivao, i veću nego bilo koji sličan kombinat u Evropi”.

Ruski konzorcijum je još u decembru 2005. godine preuzeo KAP i Rudnike boksita, nakon što je prethodno akcije ova dva preduzeća platio ukupno 58,5 miliona evra, a pored ove cene, bio je obavezan da vrati i dugove koji su tada iznosili oko 90 miliona evra. Gotovo odmah po preuzimanju kompanije novi vlasnici su pokazali da su nezadovoljni trgovinom, u prvom redu zbog problema sa snabdevanjem strujom na duži rok.

KAP je najveći potrošač električne energije u Crnoj Gori. Godišnje mu je potrebno skoro dve milijarde kilovat-sati, dok ukupna potrošnja struje u ovoj državi iznosi nešto više od 4,3 milijarde, od čega se uveze milijardu kilovat-časova.

Đorđe Brujić

----------------------------------------------------------

Struja najveća kočnica

Ugovor Kombinata aluminijuma sa Elektroprivredom Crne Gore, koji važi do 2010. godine, predviđa da prve tri godine fabrika dobija dve trećine struje po subvencionisanim cenama, a poslednje dve godine polovinu potrebne struje, s tim da cena struje za ovaj gigant delom zavisi od cena aluminijuma na svetskim berzama. Kako jeplanirano,nakon 2010. godine trebalo je da Rusi kupe Termoelektranu i Rudnik uglja u Pljevljima, ali je tender poništen.