Slovenija: Povratak školskih uniformi

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – „Svi jednaki – školske uniforme možda nisu loša ideja?” pitaju se slovenački mediji, ponukani sve glasnijim žalopojkama roditelja koji ne mogu da prate apetite svoje dece kada je modiranje u školi u pitanju. Autor teksta u ljubljanskom „Delu” podseća školske vlasti da „u inostranstvu, a posebno u Engleskoj, deca u gotovo svim osnovnim i srednjim školama nose uniforme, što znači da su jednako obučena i između njih nema vidljivih razlika; devojčice i dečaci moraju da nose određene jednobojne sakoe ili pulovere sa izvezenim školskim grbom na prednjem džepu, dok se polovi međusobno razlikuju samo po dugim dečačkim pantalonama i kravati, odnosno kratkim suknjama i dokolenicama za cure”.

Domaći komentatori su užasnuti nad zapažanjem da je „kod nas slika sasvim drugačija”. Jeste da preovlađuje šarenolikost (umesto jednoobraznosti koju je zapovedao bivši režim), ali u društvu u kome se sve češće govori o raslojavanju i siromaštvu (prema nekim pokazateljima, oko 10 odsto stanovnika Slovenije tavori na ivici siromaštva), činjenica da su „naši đaci – veliki i mali – pravi predstavnici mode”, više ne zvuči kao pohvala. Naprotiv, „farmerke sa sve nižim pojasom, mini-suknjice koje otkrivaju gaćice, kožne jakne, polo majice za golf”, bacaju u očaj nastavnike.

Vodeći slovenački dnevnik nostalgično primećuje da su „modni svetovi odraslih i dece još pre svega nekoliko godina bili potpuno odvojeni”. Sada se sve promenilo, uzdiše „Delo”, ogorčeno što su u potrošačkom društvu „najmlađi postali klonirani roditelji (bar spolja), te prate šta je u trendu i svake sezone zahtevaju novu garderobu”.

I dok se vlada premijera Janeza Janše dodvorava biračima tako što je uoči izbora zakazanih za 21. septembar donela odluku da se iz državne kase svakodnevno finansira „topli obrok” za svakog srednjoškolca, roditelji svejedno uzdišu nad porodičnim budžetom. U Sloveniji, trošak za udžbenike za prvi razred gimnazije, na primer, i to bez torbe, sveski i drugog obaveznog materijala, iznosi oko 400 evra.

Da sve bude gore, vajkaju se slovenački novinari, nisu samo tinejdžeri oni koji su „zahtevni”, već su to već i „sasvim mala deca”. „Delo”, podseća na „sve češće varnice među đacima, naročito između onih čiji roditelji nemaju dovoljno novca da bi njihove dete svakog dana moglo da se pojavi u novoj odeći”. Otuda se ideja sa preuzimanjem „engleskog modela” čini kao spasonosno rešenje.

Dušan Merc, direktor jedne od ljubljanskih osnovnih škola, primećuje da je u društvu već došlo do devijacije pa su upravo deca iz socijalno ugroženih porodica u školi bogatije opremljena od vršnjaka koji potiču iz imućnije sredine. Sociolozi opominju da opisane anomalije mogu dovesti ne samo do toga da se „razmažena deca pretvaraju u male tirane koji ne žele da im išta nedostaje”, već postoji opasnost da se potom razviju u ljude koji kad „u istom trenu ne dobiju šta žele, postaju neraspoloženi i agresivni”. Bojazan od takve budućnosti ponukala je slovenačke medije da krenu u „edukaciju” roditelja kako bi naraštaje „veoma rano učili šta znači biti doteran, šta je kvalitetna i udobna odeća”, ali i da ne smeju „zaboraviti da decu pouče da ništa ne fali ni jeftinijoj, nebrendiranoj robi”.