Rehabilitacija Asada – potvrda da je Putin otvorio vrata Bliskog istoka

Saudijska Arabija dočekala je lidere arapskog sveta koji se danas okupljaju u lučkom gradu Džeda na godišnjem samitu Arapske lige koji se održava u znaku dinamičnih geostrateških promena u regionu.

Nesumnjivo najveću pažnju privlači Bašar el Asad koji se odazvao pozivu saudijskog kralja Muhameda bin Salmana i sedeće u okruženju doskorašnjih neprijatelja koji su odlučili da prekinu 12 godina dugu suspenziju Sirije iz članstva lige i pozovu predsednika koga su punu deceniju pokušavali da skinu sa vlasti u Damasku.

Arapi strahuju od prelivanja sirijske krize. Pokušaće da ponude neko rešenje, iako će mnogi lideri ispod oka posmatrati Asada koga smatraju odgovornim za brutalni građanski rat koji je odneo pola miliona života i doprineo da se raseli 23 miliona ljudi.

Asad može da zahvali Arapskoj ligi što je produžila život njegovom režimu, a njegovo prisustvo u Džedi je takođe potvrda da se region udaljava od Sjedinjenih Država koje su otvoreno protiv normalizacije odnosa sa Sirijom. Rehabilitacija Asada, najbližeg saveznika Rusije, samo potvrđuje da je Vladimir Putin otvorio vrata Bliskog istoka.

Sirijska kriza jedan je od najsloženijih izazova saudijske i arapske diplomatije. U Rijadu se i dalje nadaju da će obnova odnosa sa Damaskom uveriti Asada da oslabi srdačnu saradnju sa Teheranom, mada njegov boravak u Džedi može da se tumači i kao posredna poruka moguće političke koegzistencije sunitske kraljevine i šiitskog, nearapskog Irana.

Asad ima druge prioritete: obnovu članstva u Arapskoj ligi tumači kao potvrdu sopstvenog legitimiteta i povratak na svetsku scenu. Nada se da će bogati Arapi značajno pomoći u rekonstrukciji razorene Sirije. Ali, dok SAD, Evropska unija i UN ne odustaju od sankcija Asadovom režimu, teško da će sirijski predsednik u Džedi ostvariti značajniji proboj. Kao što nije za očekivati da će se udaljiti od Irana čiji je predsednik Ebrahim Raisi nedavno posetio Damask.

Sem ceremonijalnog izlaska Sirije iz izolacije, najveći izazov novog samita biće stari problemi, sa izuzetkom oružanih sukoba u Sudanu, a diplomate procenjuju da je skup jedinstvena prilika da se konflikt prekine.

Arapske samite tradicionalno obeležavaju lideri koji plasiraju svoje ideje i često upadaju u konflikte i rivalstva. Njihove izjave pune su velikih hiperbola koje prati nedostatak preciznosti i suštine.

Još jedna karakteristika samita je da ih domaćini koriste za sopstvenu promociju kako bi osnažili prestiž u regionu i poziciju kod kuće. Saudijci ne kriju ambiciju da se predstave kao lideri arapskog sveta. Prezentacijom svoje ekonomske i diplomatske moći Rijad se nameće kao ključna sila regionalne politike. Tome u prilog svakako ide nedavna normalizacija odnosa Rijada i Teherana uz posredovanje Kine, koja je otklonila podele Arapa u njihovim odnosima sa Iranom.

Saudijci su do sada, zajedno sa Amerikancima, neuspešno pokušali da posreduju između dvojice zaraćenih sudanskih generala, a od toga i dalje ne odustaju. Uz podršku Arapske lige trebalo bi da se formira tranziciona civilna vlast u Kartumu.

Egipat, koji nije raspoložen da olako prepusti lidersku ulogu Saudijcima, ali zavisi od finansijske podrške Rijada, angažovaće se oko izraelsko-palestinskih sukoba u Gazi, Sudanu i Libiji kako bi potvrdio stratešku važnost najmnogoljudnije arapske zemlje.

Većina drugih tema za debatu pripada nasleđu: sukobi u Gazi i nerešeno palestinsko pitanje, konsolidacija i politička budućnost Sirije, građanski ratovi u Jemenu, u Libiji, političke i ekonomske krize u Iraku, Libanu i Tunisu, konflikt Maroka i Alžira.

Očekuje se da samit pošalje jasnu poruku Izraelu. Spekulacije o mogućoj normalizaciji saudijskih odnosa sa jevrejskom državom su popustile. Rijad kalkuliše da bi dobitnici bili Izrael i američka administracija, ali ne vidi velike koristi za sebe.

Time se šalje podrška Palestincima u vreme kada desničarska izraelska vlada često ulazi u oružane sukobe oko Gaze, pojačava represiju na Zapadnoj obali, intenzivira jevrejsku kolonizaciju i preti aneksijom okupirane teritorije. Moguće je da će Rijad reaktivirati svoju Arapsku mirovnu inicijativu lansiranu na samitu u Bejrutu 2002. Arapski šefovi diplomatija već su prihvatili rezoluciju koja „osuđuje širok spektar izraelskih zločina protiv palestinskog naroda”.

Mnogo je problema bez rešenja, što saudijske liderske ambicije spušta na zemlju. Percepcije da saudijski rast nagoveštava novi Bliski istok ipak su samo spekulacije sve dok je region pritisnut problemima i konfliktima koji nameću pitanje da li je Rijad u stanju da se izbori sa svim izazovima u duhu konstruktivne saradnje.

Samit u Džedi omogućiće Saudijskoj Arabiji da godinu dana predsedava Arapskom ligom. Sve oči biće uprte ka Rijadu kako bi se videlo da li kraljevina svoju simboličnu poziciju može da prevede u konkretne planove za region.