Telegram Jovana Cvijića prestolonasledniku Aleksandru

Prvi svetski rat i nedela neprijatelja Srbije naneli su Jovanu Cvijiću toliko bola da je u jednom trenutku pomišljao da se povuče u manastir Studenicu i tu radi na dobrobit nauke i svoje zemlje. Po objavi rata, s prestolonaslednikom i Vladom Srbije, iz Beograda je otputovao u Niš, a zatim, za potrebe vojske i vlade, obavljao različite zadatke. Pored ostalog, stavljen je na raspolaganje francuskom generalu Soraju i izvesno vreme je proveo s njim u Solunu, odakle je otputovao u Nojšatel i Pariz. Vojsku Srbije je visoko uvažavao, jer je znao njene brojne podvige, ali i stradanja. Tretirao je kao značajnu snagu našeg naroda, visoko cenio njenu delatnost, odvažnost i poduhvate. Isticao je da su neki oficiri svoje intelektualne, umne i fizičke snage, i pored teškog vojničkog života, rata i neizvesnosti, usmeravali  ka napretku Srbije i njenog naroda. Dobar odnos imao je i prema kraljevskoj porodici, posebno prema prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, koji je poznavao neka Cvijićeva naučna dela, prisustvovao nekim njegovim predavanjima i imenovao ga za predsednika Srpske kraljevske akademije.

Kada se nazreo početak kraja Austrougarske, posebno posle proboja Solunskog fronta, Jovan Cvijić je svoje zadovoljstvo izrazio na poseban način. Dvadeset trećeg septembra 1918. godine, uputio je regentu Aleksandru Karađorđeviću telegram (depešu), čestitajući mu pobedu i izloživši ideje za budući rad i ustrojstvo države. Telegram glasi:

„Njegovom Veličanstvu, Prestolonasledniku Aleksandru,

S najvećom radošću Vam čestitam kao komandantu slavne vojske koja sadašnjim ogromnim naporom raspravlja sa svoje strane potpuno celokupno narodno pitanje. Nije bez osnova nada da ćete ovih dana ući u Sofiju i da će Austrijanci evakuisati Srbiju iz nevolje i iz političkih razloga. Za potpuno postignuće nacionalnih rezultata i za rekonstrukciju naših zemalja apsolutno je potrebno da politički predstavnici Srbije zauzmu dostojanstven stav, to jest da napuste stav servilnosti i pandurstva. Na kraju krajeva to čine čestiti i lojalni ljudi. Da partijske kreature ne unose režim eksploatacije stanovništva u povraćene krajeve. Mesto nerada i nereda, koji danas vlada u spoljnoj politici organizovati sve ljude sposobne za politički i nacionalni rad, opredeliti im vrstu rada, dati određena uputstva, voditi kontrolu da oni to vrše. Radi toga obrazovati Ministarstvo nacionalne koncentracije od najboljih ljudi iz Skupštine, van Skupštine i od Jugoslovena, koje će, ostavljajući na stranu raspravljanje starih računa, konstruktivno raditi. Momenat je za ovo najpovoljniji. Naišli biste na najbolji prijem i potpunu potporu zapadnog sveta i Amerike. Krunisali biste jednim aktom velike političke mudrosti Vaše dosadašnje napore. Vama odani Jovan Cvijić.”

Stevan M. Stanković,
Beograd