Mandati su do sada pripadali strankama

Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, osim što je izazvao haos među radikalima, umnogome će „iskomplikovati život” i vladajućoj koaliciji u Narodnoj skupštini Srbije. Bez obzira na rasplet radikalskog sukoba, u parlamentu će ostati i 18 poslanika, koji su se priklonili Tomislavu Nikoliću i 60 poslanika lojalnih Vojislavu Šešelju, jer ni jednima ni drugima, niko ne može oduzeti poslanički mandat, a njihovi odnosi su do te mere poremećeni da će vlast morati ne samo da se dogovara sa obe strane o radu, nego, najverovatnije i da arbitrira kako bi uopšte zadržala kakav-takav mir u parlamentu.

Kad je Tomislav Nikolić obnarodovao da je osnovao svoj poslanički klub, pa još kad je rekao da je negde „zaturio” blanko ostavke svih poslanika, u prvi plan je izbila priča, da, praktično, ova Nikolićeva „zaboravnost” znači da ni njemu ni bilo kom radikalu, koji mu se pridruži, niko neće moći da oduzme mandat. Ništa manje značaja nije pridavano ni činjenici da je Nikolić predsednik Administrativnog odbora u čijoj nadležnosti je odlučivanje o ostavkama „običnim”, ili „blanko”, svejedno.

Bilo je i prebrojavanja članova odbora po strankama i zaključivanja da u odboru ne bi bilo većine za oduzimanje mandata, sve i kad bi Dragan Todorović, novi šef poslaničkog kluba, imao „blanko ostavke” prebega. Do toga se došlo na osnovu ocene da bi poslanici vladajuće koalicije glasali protiv oduzimanja mandata „Nikolićevim” poslanicima.

U svim reagovanjima se govorilo i o tome kako bi poslanik kome bi bila aktivirana „blanko” ostavka mogao i da je opozove, jer zakonom nisu predviđene takve ostavke. U pričama stizalo se i do Ustavnog suda. Sva ova razjašnjenja bila bi potpuno nepotrebna, kada bi svi koji o ovome govore znali kako u praksi funkcioniše Administrativni odbor kad je o „blanko” ostavkama reč. Doduše, valja reći, da poslanici, ni vlasti, ni drugih opozicionara, nisu progovorili baš ništa na tu temu. Jer, ako su u bilo čemu složni, onda je to po pitanju vlasništva poslaničkih mandata, naročito posle donošenja novog Ustava u koji su, jedinstveno, ugradili odredbu po kojoj je „poslanik slobodan da stavi svoj mandat stranci na raspolaganje”. Istu odredbu, takođe, jedinstveno tumače tako što mandat smatraju vlasništvom stranke.

Tomislav Nikolić bio je u više skupštinskih saziva predsednik Administrativnog odbora i u svim sazivima se i jedino on i radikali nikada, za razliku od drugih stranaka, nisu dovodili u pitanje ko je vlasnik mandata „uvek stranka”. Podsetićemo samo na slučaj Gorana Paunovića iz G17 plus,( zato što je G17 plus hteo da izbegne Paunovićevo prisustvo na sednici Administrativnog odbora), kada je Tomislav Nikolić, po kratkom postupku, sazvao sednicu odbora, ali i Paunovića. Nikolić je tada Paunoviću, koji je rekao da je opozvao ostavku, kazao da ga poštuje kao čoveka, da o Mlađanu Dinkiću misli sve najgore, ali:„Mandat pripada stranci G17 plus”. Paunoviću je mandat oduzet jednoglasno.

Nikolić sada kaže da nije promenio stav o vlasništvu mandata, ali smatra da on, kako je rekao, nema kome da vrati mandat: „Pa, ja sam bio prvi na toj listi, kako da vraćam sebi mandat i od mene niko nemoj da traži mandat, ali ako procenim da im je toliko stalo do mandata, drage volje ću da im ga vratim”. Dragan Todorović je najavio da će, osim što će neposlušne isključiti iz stranke, tražiti i da vrate mandate stranci. On bi za to imao pokriće, jer je nosilac izborne liste i prvi na toj listi na majskim izborima bio Vojislav Šešelj.

S druge strane, uprkos promeni stava, Nikolić, ipak, nije bilo koji, uz izvinjenje, „bezimeni” poslanik, on ima na šta da se pozove, ali to nije parlamentarna izborna lista. Iako je istina da je bio prvo lice u izbornoj kampanji, nosilac liste bio je Šešelj. Međutim, Nikolić može da kaže da je 2.197.155 građana Srbije glasalo za to da bude predsednik države. To mesto izmaklo mu je za samo 107.312 glasova.

No, bez obzira na to, da kojim slučajem nije „zaturio” blanko ostavke, uključujući i svoju i da je Todorović ima, Administrativni odbor bi je usvojio, bez ikakve dileme. Svi bi se, kao po utvrđenoj praksi, rukovodili sopstvenim interesima, a svi su ovu praksu i ustanovili, jer su se lično opekli. Nikome ne bi ni na pamet palo da pomaže Nikoliću i da se svađa sa Todorovićem, tim pre što Nikolić ne bi bio ničiji Bane Ivković, a na drugoj strani imali bi 60 ljutih poslanika, koji bi u svakom trenutku mogli da blokiraju rad parlamenta.

Mirjana Čekerevac

-----------------------------------------------------------

Radikalsko podsećanje

Na sajtu Srpske radikalne stranke juče je pod nazivom „Aktuelnosti - nekad i sad" postavljen stenogram sa konferencije za novinare koju je 19. maja 2005. godine održao Tomislav Nikolić. Ove beleške su podsećanje na stavove koje je svojevremeno Nikolić zastupao kada je Živadin Lekić napustio poslaničku grupu SRS-a i prišao Bogoljubu Kariću, omogućivši tako Karićevom Pokretu snaga Srbije da postane parlamentarna partija. Nikolić je tada kritikovao odluku Ustavnog suda koji je doneo odluku da mandati u skupštini pripadaju poslanicima, a ne strankama. On je tada citirao zakletvu koju su u crkvi položili poslanici SRS-a u kojoj se oni, između ostalog, zaklinju i da će njihovim poslaničkim mandatom u svakom trenutku raspolagati Centralna otadžbinska uprava te da će se njenoj volji uvek bezuslovno pokoravati.

J .C.