Državna matura će biti odložena

Državna matura – najvažniji ispit za kraj srednjeg obrazovanja i upis na fakultete gotovo izvesno neće biti uvedena u junu 2024. godine kao što predviđaju važeći prosvetni zakoni, nego će biti odložena za dve godine, za kraj školske 2025/26. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, brojne sugestije, primedbe, predlozi tokom nedavno završene javne rasprave o setu obrazovnih zakona ukazivale su da sistem nije spreman za ovaj reformski iskorak i da bi uvođenje velike mature moralo da se odloži. Najpre je bila ideja da se zvanično prvo polaganje velike mature u punom obimu odloži za godinu dana, ali se zbog jezivog masakra i tragedije u vračarskoj osmoletki, koja je žestoko potresla obrazovni sistem, zatim neopozive ostavke koju je podneo resorni ministar Branko Ružić i najavljivanja izbora u septembru, kada počinje nova školska godina, ipak došlo do predloga da se polaganje opšte, stručne i umetničke mature prolongira malo duže, do juna 2026.

Prema tome, plan, još ne i konačna odluka, jeste da prva generacija koja će velikom maturom završiti srednjoškolsko obrazovanje budu sadašnji đaci prvog razreda gimnazija i četvorogodišnjih smerova stručnih i umetničkih srednjih škola. Ovaj predlog, kako nezvanično saznajemo, upućen je na izjašnjavanje svim relevantnim institucijama, očekuje se da će biti usvojen, da će se zatim i zvanično naći u Nacrtu izmena i dopuna zakona o srednjem obrazovanju. Ova saznanja „Politike” nisu zvanično potvrdili u Ministarstvu prosvete, ali ih nisu ni demantovali.

Odluka o odlaganju velike mature još nije konačna, ali joj u prilog ide to što su visokoškolske ustanove dobrano zakasnile s objavljivanjem predloga i odluka o tome kako će rezultate s velike mature uvažavati za upis brucoša. Podsetimo, rok da objave nova upisna pravila uz računanje bodova s državne mature, bio je kraj avgusta prošle godine, ali to mnogi fakulteti nisu blagovremeno uradili. Pritom, nemali broj visokoškolskih ustanova planirao je da organizuje dodatne prijemne ispite, takozvane provere dodatne sklonosti i sposobnosti, a da prosvetnom vrhu, pa ni budućim studentima, još nisu svi objasnili šta će na tim ispitima proveravati.

Generacija srednjoškolaca koja je sada treći razred, koja je do sada bila viđena kao prva koja će polagati državnu maturu, a koju su nadležni uveravali da će još prošlog septembra znati šta čeka za kraj srednjeg obrazovanja i upis na fakultete, još nema jasnu sliku o tome. Obećane su im i zbirke za pripremu za polaganje najvažnije provere znanja na prelazu iz srednjeg u visoko obrazovanje, ali i one su „na dugom štapu” i dalje u pripremi i ne očekuje se da će biti spremne pre predstojećeg septembra. Pre toga bi trebalo da prosvetni vrh propiše prag prolaznosti za svaki maturski test, jer ni to nije urađeno.

Tražeći odgovore na niz nedoumica o državnoj maturi koju treba da polažu a o kojoj nedovoljno znaju, srednjoškolci okupljeni pod kapom neformalnog udruženja „I mi se pitamo” predali su prosvetnoj vlasti peticiju s 25.000 potpisa protiveći se uvođenju ovog ispita i ističući da je koncept nedovršen, da nema definisan kraj. Nisu dobili koncizne odgovore na sva otvorena pitanja među kojima su i kako će moći da promene fakultet, ili da studije upišu naknadno, ne u godini u kojoj su završili srednju školu, i kako će se na visokoškolske ustanove upisivati đaci koji su maturirali po starom modelu...

Da će kontinuitet u odlaganju državne mature biti nastavljen, moglo se naslutiti prošlog meseca kada je Branko Ružić, sad odlazeći ministar prosvete, u više navrata javno istupajući naglašavao da će velika matura „biti implementirana u onom trenutku kada sve bude kristalno jasno uz nultu toleranciju za bilo koju vrstu iznenađenja” i da se „neće uvesti nametanjem i ne sme da bude na uštrb onih kojima je namenjena, a to su srednjoškolci”.

Proba državne mature kao verna simulacija ovog ispita na nacionalnom nivou planirano je da se održi od 31. maja do 2. juna.