Osvojio i opisao više od 150 planina Srbije

Iso Planić jedan je od malobrojnih alpinista i planinara iz Srbije koji je svet gledao sa 15 svetskih planinskih vrhova viših od 5.000 metara i pet viših od 8.000. Video je kakve su boje sneg, glečeri i stene Mont Everesta, Ararata, Karakoruma, Alpamaja na Andima, Akonkagve u Južnoj Americi… ali i lepote i skrivene tajne više od 150 planina Srbije. Upravo tim magijama srpskih visina biće posvećeno predavanje „Planine i planinski vrhovi u Srbiji” koje će Planić, predsednik Planinarskog saveza Srbije, održati 23. maja u 18 časova u Kolarčevoj zadužbini. Publici će predstaviti zapažanja i rezultate svojih istraživanja do kojih je došao u jedinstvenom geografskom i planinarskom poduhvatu.

Ideja da upozna sve naše visine rodila se posle uspona na najviši vrha sveta, na Mont Everest. Tada se Planić zarekao da će da „osvojiti” i naše lepotice. On je hodom dosegao vrhove više od 150 planina Srbije, što nije uradio niko pre njega, opisao ih i publikovao u monografiji. U predstavljanje planina Srbije on uvodi pojam prominencije (istaknutosti). Uvođenje ovog termina u pokušaj revizije podele planinskog reljefa Srbije osnovni je iskorak u drugom proširenom izdanju monografije.

– Bavio sam se problemom definicije planinskog vrha i planine. Planinski vrh je tačka sa nadmorskom visinom iznad 500 metara koju okružuje izohipsa niža od vrha za 30 metara, a pri tom ta izohipsa ne obuhvata nijednu tačku višu od samog vrha. Kada sam se bavio definicijom planine, koristio sam tri bitne karakteristike – visinu, prominenciju (istaknutost) i izolovanost. Visina je svima jasan pojam. Pod planinama se podrazumevaju uzvišenja iznad 500 metara i na osnovu toga one se dele na niske, srednje i visoke. Pojam istaknutosti najmanje je jasan javnosti. To je vertikalno rastojanje između planinskog vrha i najniže izohipse koja ga okružuje, a da pri tome ne obuhvata viši vrh. Ako se to uzme u obzir status planinskog vrha, u Srbiji ima dosta vrhova – 2.224, a planina i planinskih predela oko 240. Ali tu postoji i problem. Radan planina se, primera radi, „sastoji” iz Majdan planine, Petrove gore, Sokolovice, Prolomske planine, Arbanaške planine… sve su to nazivi koji se koriste za jedan prostor. Pitanje je da li su to delovi Radan planine ili je svaka od njih planina za sebe. Upravo ću na te nedoumice pokušati da dam odgovor na predavanju u Kolarcu – ističe on.

Iso je primer kako neko ko ceo život „gleda” ravnicu, jer je iz Novog Sada, a živi u Subotici, uspešno savladava planinske prepreke.

– U planinarstvo sam ušao kao student geografije. Kada sam počeo da radim u školi, shvatio sam da mogu kvalitetnije predavati ako sa učenicima prođem planinskim predelima. Da ono o čemu razmatramo na časovima upoznamo u prirodi. Sve u skladu s onom izrekom da se geografija uči i „nogama”. Usput sam počeo da se bavim i planinarskom orijentacijom, maratonima, alpinizmom… Onda su se „stvari otele kontroli” pa sam krenuo u ekspedicije i to traje 15 godina – priča Planić.

Prvo je 2000. godine osvojio Ararat. Bio je jedan od malobrojnih planinara sa ovih prostora koji je u specijalnoj ekspediciji prolazeći kroz liniju razdvajanja između Turaka i Kurda stigao do ove čudne, „gole” planine.

– Zatim sam osvojio Kavkaz, najviši vrh Rusije, pa Akonkagvu, najviši vrh Južne Amerike, pa Šišapangmu u Kini koja je visoka 8.014 metara. E onda sam dobio priliku da se penjem na Mont Everest – priča Iso.

Na pitanje kakav je najviši vrh sveta usledio je uz osmeh odgovor: – Pa visok je.

– On mi je ostao u uspomeni, ali ne mislim da je on najznačajniji moj poduhvat. Ali je svakako najviši. Ekspedicija na njega trajala je 74 dana, a samo na visinama od 6.400 pa naviše proveo sam 46 dana. Za Mont Everest sam se pripremao, ali mnogo više za uspone Gašerbruma, Brod Pika (široki vrh) i K2 (drugi po redu najviši vrh na svetu) koji su deo lanca Karakorum na granici Pakistana, Kine i Indije, koji su složeniji. Da se razumemo, Mont Everest je težak za penjanje, ima tamo vrlo strmih litica, ja sam se penjao sa severne strane, ali na njemu uvek ima nekoga. A neki drugi vrhovi su mnogo zahtevniji. Tu moraš sve da uradiš sam, da postaviš uže, šator… – kaže Iso.

Za uspeh su, ističe, važni detalji i mašta. Mora čovek da zatvori oči i da sebi predstavi šta ga tamo čeka da bi se mogao pripremiti.

– Jer, planina se menja iz minuta u minut. Ledopad na Gašerbrumu smo prelazili petnaestak puta i svaki put je bio drugačiji. U jednom pravcu treba preći 147, 148 pukotina i isto toliko kada se vraća. A kada se vraćaš, te pukotine nisu iste. Hoću da kažem da je planina teško predvidiva, ponekad je ravnodušna, ponekad nemilosrdna. Jednostavno planina je... prelepa – ističe Planić.

Lepote naših planina

Veliki deo života Iso Planić je posvetio usponima na najviše planine sveta. Onda je odlučio da se ispenje na sve planine Srbije, da sagleda sve probleme, da napravi fotografije…

– Naši predeli zaslužuju da se na njih obrati pažnja, mnogo se o njima može naučiti planinareći, mnogo lepog doživeti. Planinarenje je aktivnost koja doprinosi i mentalnom i fizičkom zdravlju. Ima svoju sportsko-rekreativnu dimenziju, ali i svoju prosvetiteljsku ulogu – napominje Planić.