Deka i baka su važan deo porodice

Ovih dana sve oči uperene su u porodicu, a porodica su roditelji i deca. Zar samo roditelji i deca? Gde su deka i baka?

Tog tragičnog trećeg maja, ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar” jedna baka je čekala unuku, nema od straha da li će je ugledati, skrhana od bola... Uz unuku je bila od momenta kada su je izneli iz porodilišta, uvek tu kad god je ćerki i zetu bilo potrebno da ih odmeni, da pomogne, posavetuje. Za svoju unuku pravila je princes-krofne, učila je da vozi bicikl, šetala s njom zoološkim vrtom... Čitala joj bajke i s radošću slušala – bako, ti si moja ljubav.

Istini za volju, deca sve više uče putem interneta, okrenuta su novim tehnologijama, koje su često nepoznate starijim generacijama, što u očima potomaka umanjuje njihov autoritet i važnost.

Jedanaest uloga

Dečji psihijatar Artur Kornhaber, autor studije na temu odnosa između baka i deka i njihovih unuka, utvrdio je da 95 odsto svih ljudi starijih od 65 godina koji imaju odraslu decu koja takođe imaju decu može biti izvor podrške, radosti i razonode svih u porodici. Identifikovao je Kornhaber i 11 uloga koje igraju babe i dede u porodici: predak, drugar, heroj, istoričar, mentor, odgajitelj, uzor, duhovni vodič, učenik, nastavnik i čarobnjak. Ali, ko o tome danas razmišlja dok se, recimo, lome koplja zbog produžetka radnog staža koji dekama i bakama uskraćuje radost druženja s unučićima.

– Surovost vremena u kome živimo odražava se na sve generacije i ona ne prati ljudsku prirodu, posebno žena. Zaposlene majke su preopterećene, kao i njihove majke koje privode kraju svoj radni vek. Ako već živimo u materijalno vreme u kome se sve meri novcem, svaka analiza bi pokazala da prezaposlenost i produženje radnog veka i nije baš isplativo kroz sate provedene na bolovanju kao i izostajanje dece iz škola – kaže mr Radmila Urošević, sociolog i socioterapeut.

Ona ukazuje na to da su otuđenost i usamljenost nove epidemije koje dotiču sve generacije:

– Međugeneracijska solidarnost, poznavanje i razmena često izostaju, ne zbog toga što je neka od generacija loša, već zbog nedostatka vremena i prilika da se upoznaju i imaju zajedničke aktivnosti, da razmene uspomene, doživljaje. Materijalne ambicije, trka za novcem, položajem i statusom troše naše vreme i energiju. Smisao našem životu daju vrednosti koje ne mogu da se kupe i traže naš angažman – investiranje u porodicu, i to svih generacija, jer su svi njeni članovi podjednako važni. To možda deluje kao iluzija i utopija, ali naš identitet nije kompletan bez naše porodice, a nju čine i deka i baka.

Porodica je prva linija odbrane od problema, tvrđava koja nas čini jačim, boljim, a naš život lepšim. Ako u porodici funkcioniše „baka-servis”, onda nema novca kojim bi se ta briga mogla platiti, smatra naša sagovornica.

Pomoć i podrška

– Posebno je važno da institut „porodičnog staranja” uvek radi – uvek je nekom potrebna pomoć i podrška, deci i mladima do punoletstva, srednjoj „sendvič-generaciji” razumevanje, a seniorima podrška u svakodnevnom funkcionisanju i druženje. Model brige za starije članove prenosi se na mlađe generacije i ako mi danas zapostavljamo svoje starije roditelje – sutra će nas naša deca posmatrati na isti način.

Možda danas penzioneri nisu u mogućnosti da pomognu materijalno, ali je čuvanje unuka važna nematerijalna vrednost koja i ne može da se iskaže u novcu.

Poseta mladih domovima za stare

Posete dece i mladih domovima gde žive seniori dobre su lekcije za odrastanje, ukazuje Radmila Urošević i dodaje da često odlazi sa zvezdarskim volonterima u posetu domovima za stare.

– Radost je iskrena i obostrana. To ne košta ništa, a mnogo vredi. To su posete koje bi trebalo i naše škole da organizuju u okviru građanskog vaspitanja ili časova veronauke – smatra naša sagovornica.

Porodična okupljanja

Stariji članovi porodice takođe imaju svoje probleme i potrebe i njima je potrebna pomoć i podrška. Jedan od problema jeste izostanak prave i otvorene komunikacije. Kad neko od naših baka i deka fizički nije više s nama, shvatimo da smo propustili šansu. Zato moramo da pronađemo vreme za porodicu, porodična okupljanja i da negujemo porodična pamćenja ne čekajući važne datume i povode. Nedeljni ručak je sasvim dobra prilika.