Дека и бака су важан део породице

Ових дана све очи уперене су у породицу, а породица су родитељи и деца. Зар само родитељи и деца? Где су дека и бака?

Тог трагичног трећег маја, испред Основне школе „Владислав Рибникар” једна бака је чекала унуку, нема од страха да ли ће је угледати, скрхана од бола... Уз унуку је била од момента када су је изнели из породилишта, увек ту кад год је ћерки и зету било потребно да их одмени, да помогне, посаветује. За своју унуку правила је принцес-крофне, учила је да вози бицикл, шетала с њом зоолошким вртом... Читала јој бајке и с радошћу слушала – бако, ти си моја љубав.

Истини за вољу, деца све више уче путем интернета, окренута су новим технологијама, које су често непознате старијим генерацијама, што у очима потомака умањује њихов ауторитет и важност.

Једанаест улога

Дечји психијатар Артур Корнхабер, аутор студије на тему односа између бака и дека и њихових унука, утврдио је да 95 одсто свих људи старијих од 65 година који имају одраслу децу која такође имају децу може бити извор подршке, радости и разоноде свих у породици. Идентификовао је Корнхабер и 11 улога које играју бабе и деде у породици: предак, другар, херој, историчар, ментор, одгајитељ, узор, духовни водич, ученик, наставник и чаробњак. Али, ко о томе данас размишља док се, рецимо, ломе копља због продужетка радног стажа који декама и бакама ускраћује радост дружења с унучићима.

– Суровост времена у коме живимо одражава се на све генерације и она не прати људску природу, посебно жена. Запослене мајке су преоптерећене, као и њихове мајке које приводе крају свој радни век. Ако већ живимо у материјално време у коме се све мери новцем, свака анализа би показала да презапосленост и продужење радног века и није баш исплативо кроз сате проведене на боловању као и изостајање деце из школа – каже мр Радмила Урошевић, социолог и социотерапеут.

Она указује на то да су отуђеност и усамљеност нове епидемије које дотичу све генерације:

– Међугенерацијска солидарност, познавање и размена често изостају, не због тога што је нека од генерација лоша, већ због недостатка времена и прилика да се упознају и имају заједничке активности, да размене успомене, доживљаје. Материјалне амбиције, трка за новцем, положајем и статусом троше наше време и енергију. Смисао нашем животу дају вредности које не могу да се купе и траже наш ангажман – инвестирање у породицу, и то свих генерација, јер су сви њени чланови подједнако важни. То можда делује као илузија и утопија, али наш идентитет није комплетан без наше породице, а њу чине и дека и бака.

Породица је прва линија одбране од проблема, тврђава која нас чини јачим, бољим, а наш живот лепшим. Ако у породици функционише „бака-сервис”, онда нема новца којим би се та брига могла платити, сматра наша саговорница.

Помоћ и подршка

– Посебно је важно да институт „породичног старања” увек ради – увек је неком потребна помоћ и подршка, деци и младима до пунолетства, средњој „сендвич-генерацији” разумевање, а сениорима подршка у свакодневном функционисању и дружење. Модел бриге за старије чланове преноси се на млађе генерације и ако ми данас запостављамо своје старије родитеље – сутра ће нас наша деца посматрати на исти начин.

Можда данас пензионери нису у могућности да помогну материјално, али је чување унука важна нематеријална вредност која и не може да се искаже у новцу.

Посета младих домовима за старе

Посете деце и младих домовима где живе сениори добре су лекције за одрастање, указује Радмила Урошевић и додаје да често одлази са звездарским волонтерима у посету домовима за старе.

– Радост је искрена и обострана. То не кошта ништа, а много вреди. То су посете које би требало и наше школе да организују у оквиру грађанског васпитања или часова веронауке – сматра наша саговорница.

Породична окупљања

Старији чланови породице такође имају своје проблеме и потребе и њима је потребна помоћ и подршка. Један од проблема јесте изостанак праве и отворене комуникације. Кад неко од наших бака и дека физички није више с нама, схватимо да смо пропустили шансу. Зато морамо да пронађемо време за породицу, породична окупљања и да негујемо породична памћења не чекајући важне датуме и поводе. Недељни ручак је сасвим добра прилика.