Marković: Haška pravda nije za udžbenike

Od našeg dopisnika

Podgorica – Ministarstvo prosvete, Zavod za udžbenike i Zavod za školstvo nemaju informaciju o novim evropskim udžbenicima za istoriju, rečeno je za „Politiku” u Ministarstvu prosvete i obrazovanja. Neki mediji regiona javili su da je „predstavljen Priručnika za nastavnike historije u Hagu, u čijoj izradi su učestvovali nastavnici šest zemalja zapadnog Balkana”.

Crnogorsko ministarstvo prosvete i obrazovanja saopštava da se u ovdašnjim „obrazovnim ustanovama izučava istorija iz udžbenika koji se pišu i štampaju u Crnoj Gori”.

 „U saradnji sa Savetom Evrope, Eurokliom ( Udruženje evropskih istoričara) i CDRSEE iz Soluna  (Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi), napravljeni su projekti (priručnici) koji protežiraju nacionalne programe iz istorije i oblasti koje su kontroverzne sa političkog, nacionalnog i kulturološkog aspekta”, stav je ovog ministarstva.

Za „Politiku” je u Ministarstvu obrazovanja rečeno „da bi na neki način nastavnike približili u Jugoistočnoj Evropi  napravljeni su timovi iz svih država i sve te teme (kontroverzne) obrađivane su na potpuno metodološki drugačiji način od onog koji je bio prisutan u Jugoistočnoj Evropi i na taj način je učinjena usluga nastavnicima da kroz različite postavke, razgovaraju na te teme”.

„Ti priručnici afirmišu kulturološki dijalog, stimulišu kritičko promišljanje, istraživački radi i na taj način demistifikuju ’krupne’ teme 20. veka”, kažu za „Politiku” u Ministarstvu prosvete i obrazovanja Crne Gore.

Ne mali broj intelektualaca u Crnoj Gori nove „udžbenike iz Haga” razume tako da „novi udžbenik polako ulazi u obrazovni sistem”.

Rektor Univerziteta „Meditar” i bivši ministar pravde SRJ, prof. dr Savo D. Marković za „Politiku” najpre ocenjuje da „Haški tribunal nije ispunio zadatke zbog kojih je osnovan, ako je uopšte namera osnivača od samog početka bila poštena, da se ostvari pravda i izvrši pomirenje u tzv. regionu”.

 Kaže da je „haška pravda antipod pravdi, jer je nepravična i selektivna do granice nepristojnosti”.

 „Ovu tvrdnju naslanjam na egzaktne pokazatelje, pa u tom smislu treba uporediti broj osuđujućih presuda izrečenih Srbima i visinu sankcija izrečenih u tim presudama, sa presudama drugih učesnika (Hrvata, muslimana i dr.) i videti da je krivica Srba gotovo stostruko veća nego svih ostalih, iako je vođen građanski rat, u kojem su svi manje-više podjednako krivi”, stav je prof. dr Markovića. „U tom smislu istina utvrđena u tim presudama ne može biti osnova za pravnu fikciju: presuđena stvar uzima se za istinu”, ističe on i dodaje:

 „I najmanja sumnja u pravednost i istinitost presuda utemeljenih na selektivnoj pravdi i pristrasnosti rečita je opomena da takva ’pravda’ i ’istina’ ne mogu poslužiti kao objektivan istorijski izvor, a još manje im je mesto u udžbenicima istorije u školama zapadnog Balkana, nažalost i inspiratora pisanja takve – primenjene istorije i samih njenih pisaca. Bilo bi lekovito i za sponzore i pisce ovakvih istorija da ne zaborave onoj Tacitov kredo, da istoriju treba pisati – bez mržnje i pristrasnosti”, poručuje prof dr Marković.