Ambasador Goldberg nepoželjan u Boliviji

ANALIZA VESTI
Evo Morales proglasio je američkog ambasadora Filipa Goldberga za „personu non grata” u Boliviji, siromašnoj zemlji bogatoj prirodnim nalazištima. Vest o isterivanju Goldberga poklopila se sa nasilnim protestima i separatističkim demonstracijama u Tarihi i Santa Kruzu, prosperitetnim provincijama na istoku i jugu zemlje, gde su i najveća nalazišta prirodnog gasa. Američki ambasador je, kako tvrde iz prestoničkog La Paza, na razne načine podsticao pokrete koji se suprotstavljaju prvom Indiosu na čelu države sa pretežno starosedelačkim stanovništvom Ajmara i Kečua, predaka drevne civilizacije Inka. Reč je, naravno, o raspodeli profita od energenata, koji su tradicionalno odlazili u ruke nekolicine belaca u najbogatijim provincijama.

Kada je o Goldbergu reč, u prestonici nije prošlo nezapaženo da je ovaj američki diplomata dobar deo svoje biografije gradio „podstičući separatizam na Balkanu”. U La Paz je stigao 2006. pravo sa Kosova, gde je dve godine predvodio američku misiju, kada je, kako to vidi bolivijski predsednik, „konsolidovao otcepljenje i za sobom ostavio mnoge žrtve”.

Pojedini bolivijski mediji navode da je Goldberg kao službenik u Bosni i kasnije kao Holbrukov savetnik takođe doprinosio ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Već godinu dana upozorava se da je na delu „kosovizacija Bolivije”.

Evo Morales je svoju odluku objavio gostujući u jednoj radio emisiji posvećenoj početku školske godine i obrazovanju: „Znajte da ovde postoji spoljni faktor koji kuje zaveru protiv demokratije. Bez ikakvog straha, proglašavam ambasadora SAD personom non grata. Tražim od ministra spoljnih poslova da prosledi odluku o povratku Goldberga u svoju zemlju. U Boliviji nam nisu potrebni separatisti koji rade protiv demokratije, rekao je Morales.

 Demonstranti u autonomaškim provincijama zauzeli su i blokirali sve državne institucije, a Morales je događaje okarakterisao kao civilni državni udar. Do sada je Bolivija, po latinoameričkoj tradiciji, preživljavala samo vojne udare.

Po mišljenju mnogih latinoameričkih analitičara, ambasador Filip Goldberg je čovek koji je otpočetka prouzrokovao prekide na vezama. Moralesu je predao svoje akreditive 13. oktobra 2006, a već sledeće godine u novembru ministar spoljnih poslova Alfredo Rada je na konferenciji za štampu prikazao fotografiju Goldberga kako šeta u društvu sa jednim Kolumbijcem čije se ime nalazi na međunarodnim poternicama. Američki ambasador našao se sa pripadnikom paravojne gerile iz Kolumbije na jednom važnom društvenom okupljanju u Santa Kruzu. Goldberg je, međutim, tvrdio da je na ovog čoveka nabasao slučajno.

Nije prošlo ni tri meseca, a Goldberg je opet morao da ide na ribanje u bolivijsko ministarstvo. Ovoga puta radilo se o nekom službeniku američke ambasade koji je, kako se ispostavilo, bio zadužen za praćenje aktivnosti venecuelanskih i kubanskih lekara i ostalih profesionalaca koji su radi pomoći poslati u Boliviju. Ubrzo potom, iz zvaničnog La Paza je objavljeno da „Vlada Bolivije prihvata izvinjenje ambasadora SAD”.

U junu je obelodanjeno da je bivši bolivijski predsednik Sančes de Lozada dobio azil u SAD, iako ga u njegovoj zemlji traže da bi mu se sudilo „za genocid nad sopstvenim narodom”. Demonstranti su tada okružili američku ambasadu, bacali kamenje i petarde na američko diplomatsko utvrđenje, ali je policija sprečila upad i paljenje diplomatskog predstavništva. Vašington je tada pozvao svog ambasadora na konsultacije. Goldberg se u Boliviju vratio posle dve nedelje. 

Usledili su Goldbergovi sastanci sa „opozicijom”. Prekid na vezama ovoga puta je konačan. Goldberg mora da napusti La Paz u roku od 72 sata. Vašington je, u prvim reagovanjima, „iznenađen”. Funkcija američkog ambasadora u latinoameričkim državama doskoro je bila neprikosnovena, važnija od mnogih drugih domaćih najviših položaja. Evo Morales pokazao je da to više u Boliviji nije slučaj. Posledice će se razmatrati kasnije.