Novosadska katedrala čeka novi sat

Novi Sad – Vreme u Novom Sadu meri se i po satu na „katedrali” u centru grada, koja je ovde jedna od najviših građevina, ali se njen satni mehanizam istrošio, pa sada na tornju na sve četiri strane kazaljke pokazuju različito. To zbunjuje Novosađane koji već iz daljine po dolasku u staro gradsko jezgro imaju naviku da pogledaju koliko je sati na toj crkvi koja nosi Ime Marijino, a katedralom se naziva zbog svoje veličine, lepote i značaja za vernike.

„Satni mehanizam se istrošio, malo-malo pa on stane. Ali pravi se novi mehanizam. Ovaj stari se više ne može popravljati, majstor nam kaže da nema dalje smisla to raditi. Dosad je sat ručno nameštan, ali novi će biti atomski”, kaže za „Politiku” velečasni Akoš Horvat, rimokatolički sveštenik u ovoj crkvi.

Majstor je preneo da kazaljka „pada” kada pređe 12 časova. Počeo je sa izradom novog mehanizma, umesto sadašnjeg koji je iz pedesetih godina prošlog veka, a završetak posla se očekuje, kako je velečasni Horvat naveo, za oko mesec, mesec i po. U međuvremenu, za drugu crkvu, koja se nalazi u novosadskom naselju Telep, takođe se radi na instalaciji ovakvog sata koji će pokazivati precizno vreme.

Ove godine navršava se 130 leta od početka gradnje Crkve Imena Marijinog, sa tornjem od 72 metra, široke 25, a duge 52. Ima četiri oltara. Gradnja je od 1893. trajala dve godine, po planu Georga Molnara koji je dao izgled i Gradskoj kući. Na tom mestu, pre je postojala manja crkva koja je zbog dizanja nove srušena (1742). Kada je grad bombardovan sa tvrđave (1849), gorela je i ostala bez tornja. Posle je delom obnovljena, ali je ipak odlučeno da se umesto nje digne nova.

Nedugo posle izgradnje današnje crkve, kako podseća velečasni, izgoreo je njen krov, a to se desilo 1904. godine. Vatrogasne čete su se udružile u gašenju, ali visoki objekat je progutao plamen. Krov je popravljen i obložen, kako navodi sagovornik, emajliranim crepom koji je stigao iz Pečuja, fabrike keramike „Žolnaji”.

Krov, danas visok 22 metra, izdržao je nedavni prolom oblaka u Novom Sadu koji je od njegovih ulica napravio bujice i kade pune vode, a od podrumskih prostorija, garaža i kućnih dvorišta bazene.

„Crkva još ne prokišnjava, neke crepove smo u međuvremenu menjali, ali posle 120 godina od kako je posle požara postavljen, potrebno je da se menja ceo krov. Nismo još planirali koliko bi nam novca trebalo za takav veliki posao, ali pomoć od grada bi nam dobro došla”, naveo je velečasni.