Moravci žedni pored vode

Čačak – Još avgusta 2003. godine Javno preduzeće „Rzav”, suočeno sa letnjom osekom vode u toj planinskoj reci, pripremilo je rešenje o smanjenju isporuka za pet gradova u ovom delu Srbije. Srećom, baš tog dana pala je velika kiša i nije bilo razloga za ograničenje. Međutim, ista blagodet retko se događa dvaput, pa je Čačak četiri leta kasnije, najpre lane, a zatim i ove godine, ostao suv jer je kiša izostala.

Ovaj deo Srbije neće se pretvoriti u bezvodni pesak ali je čovek, nepravičnim odnosom prema prirodi, u opasnost doveo i sebe. Čačani su jednom već osetili kako to izgleda, pošto su od 1990. do 1993. godine, dok nije uključen „Rzav”, vodu za piće nosili sa javnih česama. U Kliku kod Arilja postavljena je nova fabrika vode (ali bez brane), odakle mlaz do rezervoara u Ljubiću iznad Čačka putuje tačno 24 sata. Taj veliki poduhvat, međutim, bio je samo prvi deo posla. Sad su opet oživeli planovi o gradnji velike ustave na Rzavu, koja mora potrajati pet leta, pa bi tek onda voda mogla da se čuva i štedi za sušne dane.

Druga vrsta problema jesu velike promene u slivu. Inženjer Radomir Vasilijević objavio je 2000. godine u monografiji o razvoju vodosnabdevanja u slivu Zapadne Morave i delu sliva Drine da je na ovom području od 1960. do 1980. godine izgrađeno čak 10.000 malih i srednjih vodovoda. Kaptirane su hiljade i hiljade potoka, promenjen tok brojnim vodama, pri čemu su nizvodnom stanovništvu, umesto vode, ostajale samo posledice.

Pitanje jezera je posebna priča. Sudbina akumulacije za HE „Međuvršje”, na Zapadnoj Moravi kod Čačka, najrečitiji je simbol narušene prirodne ravnoteže. Živi svet tog veštačkog jezera ne stiže da razgradi sve organske materije koje se tu stvore, pa se ova velika voda veoma brzo pretvara u plićak. Zbog stalnog zasipanja rečnim nanosom i taloženja uginulih biljaka i životinja, akumulacija je izgubila čak 70,4 odsto prvobitne zapremine.

U trenutku stvaranja veštačkog jezera, 1953. godine, njegova ukupna zapremina dostizala je 18 miliona kubika. Nešto manja (15,4 miliona kubika) bila je korisna zapremina. Čačanska „Elektromorava”, koja upravlja akumulacijom, više puta naručivala je studije o zasutosti jezera kako bi pratila tu pojavu. Tako je 1963. godine bilo zasuto 26,8 odsto prvobitne zapremine, a 1977. godine već 50,3 odsto. Usledila su merenja 1982. godine (60,5) i 1987. (68,9).

Geometri opremljeni sonarima i drugom tehnikom obavili su septembra 2005. još jedno premeravanje jezera na 40 profila. Utvrdili su da je u tom času bilo zasuto čak 70,4 odsto zapremine. Odnosno, nanosi i ostaci biljaka zauzeli su 10,848 miliona kubika zapremine, dok je veličina preostalog prostora samo 4,55 miliona kubika. U dve protekle decenije, prosečna zapremina novih taloga je 40.000 kubika godišnje.

Čoveku izdaleka verovatno bi bilo teško objasniti zašto Čačak nema dovoljno vode. Čuvar Ovčarsko-kablarske klisure Goran Nikolić nedavno je popisao sve izvore u ovom tesnacu petnaestak kilometara udaljenom od Čačka. Na pravolinijskom rastojanju od samo osam kilometara našao je čak 45 izvorišta sa vrhunskom vodom, neki su kaptirani, drugi teku svojim putem. Tako, recimo, Ivančevići pod Kablarom imaju bunar u dnevnoj sobi, i za njih suša ne važi. Izdašna priroda ovog kraja omogućila je žiteljima da je komotno koriste, ali se sad vidi da to ne može trajati do beskraja.

Gvozden Otašević