Sklonost ka ljubomori i zavisti

Delo „Davljenik” u našem čitanju prevedeno kao „Gubitnik”, kako se zove i naša predstava, donosi priču o čoveku koji je nešto imao pa potom izgubio. Priča nije o nekom luzeru, već o pojedincu koji nije uspeo da savlada emocije zbog čega je ostao bez ičega. Joakim Tasić, mladi glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ovako je za „Politiku” govorio o svom novom dramskom izazovu na kojem je istrajavao tokom proteklih sedmica: liku Verthajmera u predstavi „Gubitnik”, rađenoj prema istoimenom romanu Tomasa Bernharda i po drami „Mocart i Salijeri” Aleksandra Sergejeviča Puškina. Premijera je večeras od 20.30 sati na sceni „Studio” JDP-a u režiji Nataše Radulović.

– Verthajmer, lik koji tumačim, jeste osoba koja nije uspela da se izbori sa svojim osećanjima. Kao najveći talenat on dolazi na akademiju i ima taj maler da studira sa Glenom Guldom, najvećim pijanistom toga doba. Mog junaka to uništava, ne dozvoljava mu da dalje razvija svoj talenat, već ostaje prepušten svojoj zavisti, ljubomori. Zapravo, ne može da se odvoji od genijalnosti svog kolege sa klase. I upravo to ga pojede, da na kraju ne može ni da drži koncerte. Pa čak odlazi u neku vrstu devijacije i problema – kaže Joakim Tasić i dodaje:

– Mislim da je za svakoga od nas uopšte, a kamoli u našoj umetnosti, gde su celo telo i znanje u igri, jako izazovno da iznese ta osećanja zavisti i ljubomore jer svi smo skloni tome. Bilo nam je zanimljivo da propitujemo te slojeve duše, da kopamo po sebi i iskažemo pred publikom kako se nositi sa tim da je neko drugi uspešniji od nas.

Joakim Tasić je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Biljane Mašić, a član JDP-a je od 2018. godine, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama: „Zagreb-Beograd via Sarajevo”, „Mnogo buke ni oko čega”, „Lorencačo”, „Natan Mudri”, „Ajnštajnovi snovi”, „Slučajna smrt jednog anarhiste”… Predstava „Gubitnik” predstaviće Tasića u novom scenskom izrazu, a o tome kako je lično doživeo Verthajmera kaže:

– Reč je o kompleksnom junaku. Niko od nas ne može da pobegne od nekog osećanja blage ljubomore, nemira kada je tuđi uspeh u pitanju, ali mislim da je suština koliko brzo smo u stanju da izađemo iz tog stanja. Koliko brzo možemo iz te pojačane emocije da se izvadimo. To sam od Verthajmera, rekao bih, usvojio u nekoj fazi u svom životu kao opomenu koja me je dovela do potpunog mira i sreće zbog tuđeg uspeha, jer je to neki paralelni život u odnosu na moj. Usvojio sam snagu, ojačao ljubav prema muzici, jer je ona glavna tokom predstave. Muzika je nešto što nas pokreće u svakom smislu, a mislim da sam napravio novu, bolju ulogu što mi je jako važno.

Mlada rediteljka Nataša Radulović okupila je u predstavi „Gubitnik” isto tako mladu ekipu darovitih beogradskih glumaca, a smeli spoj Puškinove „male tragedije” o Mocartu i Salijeriju i Bernhardovog romana omogućio joj je izazovni eksperiment. Uz Joakima Tasića koji tumači Verthajmera, u ekipi su isto tako mladi glumci: Lenka Petrović (Meri/Mocart), Stojša Oljačić (Noa) i Teodor Vinčić (Glen Guld).

– Svima nam je delo „Gubitnik” bilo izazov. Kada je mladi umetnik, glumac na sceni, jedino što mu treba jeste prostor. Svi glumci u našoj mladoj ekipi, koja je bila otvorena za sve vrste predloga, dobili su značajan prostor. Ako nešto nije postojalo u našem procesu rada, to je da nije bilo nikakve sujete, što je mala, ali za nas već značajna pobeda, i što nije baš često. Mi smo se nadopunjavali, kao kompozicija koja se samo nadovezivala. Mislim da smo napravili predstavu koju će publika da voli jer su nas vodile pozitivne emocije – tvrdi Tasić.