Deca s Kozare u Staroj Pazovi

Glavna ustaška komanda iz Vinkovaca u dogovoru s kancelarijom Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu u Londonu jula 1942. godine iz dečjeg logora u selu Mlaka prebacila je 64 deteta u Staru Pazovu i Beograd. U toj grupi bio sam i ja, tada sa pet i po godina.

Iz logora u Mlaci deca su zaprežnim kolima prevezena do železničke stanice u Novskoj, gde je bila postavljena kompozicija od tri vagona s lokomotivom. U poslednja dva vagona ubacili su nas decu, uz popisivanje. Tada sam čuo da nas ima 64, od kojih 27 devojčica.

U prvom vagonu bile su naoružane ustaše. Lokomotiva je krenula prema Beogradu, ali je usput stala u Staroj Pazovi, koja je tada bila na teritoriji NDH. Tu su ustaše iskrcale decu iz vagona u kojem sam bio ja. Dvojica ustaša koji su nas dovezli prišla su s papirima jednom od civila koji su nas dočekali. Ne razgovaraju dugo, predaju mu papire, rukuju se s njima i odlaze. Kompozicija s decom u drugom vagonu nastavlja prema Beogradu, gde su mališani predati Crvenom krstu.

Ustašama su za „obavljen trud” oslobođena njihova tri visoka oficira koje je ranije zarobio partizanski podunavski korpus iz Novog Sada.

Civil kome su ustaše predale decu zvao se Sava Petrović i tada je bio najbogatiji čovek u Staroj Pazovi, gde je imao svoju banku i hotel. Ovaj uglednik bio je angažovan u Vladi Kraljevine Jugoslavije i kao predstavnik srpskog naroda u beogradskim političkim krugovima. Po dolasku u Staru Pazovu, Petrović je decu s Kozare zbrinuo i nahranio u svom hotelu. Tada su decu prihvatile porodice koje su se o njima brinule do kraja rata, dok su neke mališane i usvojile.

Dimitrije Šuvak,

tekst. inž. u penziji, Bosanska Gradiška