Деца с Козаре у Старој Пазови

Главна усташка команда из Винковаца у договору с канцеларијом Владе Краљевине Југославије у избеглиштву у Лондону јула 1942. године из дечјег логора у селу Млака пребацила је 64 детета у Стару Пазову и Београд. У тој групи био сам и ја, тада са пет и по година.

Из логора у Млаци деца су запрежним колима превезена до железничке станице у Новској, где је била постављена композиција од три вагона с локомотивом. У последња два вагона убацили су нас децу, уз пописивање. Тада сам чуо да нас има 64, од којих 27 девојчица.

У првом вагону биле су наоружане усташе. Локомотива је кренула према Београду, али је успут стала у Старој Пазови, која је тада била на територији НДХ. Ту су усташе искрцале децу из вагона у којем сам био ја. Двојица усташа који су нас довезли пришла су с папирима једном од цивила који су нас дочекали. Не разговарају дуго, предају му папире, рукују се с њима и одлазе. Композиција с децом у другом вагону наставља према Београду, где су малишани предати Црвеном крсту.

Усташама су за „обављен труд” ослобођена њихова три висока официра које је раније заробио партизански подунавски корпус из Новог Сада.

Цивил коме су усташе предале децу звао се Сава Петровић и тада је био најбогатији човек у Старој Пазови, где је имао своју банку и хотел. Овај угледник био је ангажован у Влади Краљевине Југославије и као представник српског народа у београдским политичким круговима. По доласку у Стару Пазову, Петровић је децу с Козаре збринуо и нахранио у свом хотелу. Тада су децу прихватиле породице које су се о њима бринуле до краја рата, док су неке малишане и усвојиле.

Димитрије Шувак,

текст. инж. у пензији, Босанска Градишка