Varnice na Južnom toku

Izjavom Jurija Buligina, predstavnika ruske trgovačke komore, da ratifikacija gasno-naftnog sporazuma u srpskoj skupštini ne znači i početak gradnje Južnog toka, ponovo je otvoreno pitanje kakva je zapravo budućnost ovog alternativnog gasovoda, koji treba da poveže energetski Rusiju sa Evropom. Stav Buligina protumačen je kao zauzimanje bolje startne pozicije uoči nastavka pregovora Srbije sa „Gaspromom” oko gradnje Južnog toka i prodaje 51 odsto kapitala NIS-a „Gaspromnjeftu”.

Andrej Hripunov, šef ruske trgovačke komore, rekao je juče za „Politiku” da je pomalo iznenađen izjavom svog kolege Jurija Buligina, ističući da, kada dve strane potpišu međudržavni sporazum, imaju obaveze da poštuju odredbe tog dokumenta.

– Pregovori o tehničkim detaljima naftno-gasnog aranžmana biće tek vođeni. Međutim, sporazumom je predviđena cena za NIS koja mora da se poštuje – naglasio je Hripunov.

On smatra da je dosta pritisaka i sa jedne i sa druge strane, podsećajući da je gasno-naftni sporazum potpisan u Moskvi na najvišem državnom nivou i da se obaveze iz ugovora odnose i na NIS i na Južni tok. 

Nervoza između Beograda i Moskve nastala je kada je vlada Srbije pozvala revizorske kuće da urade procenu tržišne vrednosti NIS-a, nakon čega je njegov kapital procenjen na 2,2 milijarde evra, što je tumačeno kao pokušaj pojedinih ministara u vladi da prvobitno dogovorenih 400 miliona evra poveća. Najviše primedbi na cenu od 400 miliona evra koji će pripasti državi imao je potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Međutim, ukoliko bi se zbog sve učestalijih pritužbi dela stručne javnosti da je gasni aranžman sa Rusijom štetan za srpsku privredu dogodilo da ceo posao na kraju i propadne, veći gradovi Srbije – Užice, Čačak i Niš imali bi tokom zime problema u snabdevanju gasom, a cena ovog energenta bi posle toga bila znatno veća, kaže za „Politiku” Saša Ilić, direktor Javnog preduzeća „Srbijagas”, koji je s Dmitrijem Medvedevom u Beogradu potpisao sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća za gradnju gasovoda.

Upitan da prokomentariše navode Jurija Buligina, Ilić kaže da veruje da je ruski predstavnik to rekao zbog problema koje pojedine ruske firme imaju po dolasku u Srbiju, a ne zbog toga što misli da od posla neće biti ništa. Naprotiv. Činjenica je da je ruski kapital mnogo teže proteklih godina ulazio u Srbiju, nego onaj koji je dolazio sa Zapada.

– Potpisivanjem međudržavnog ugovora, kao i ratifikacijom sporazuma ne samo sa Srbijom, već sa svim ostalim zemljama preko kojih će Južni tok proći, Rusija je jasno stavila do znanja ko su joj prioriteti u ovom poslu, tako da sumnjam da bi „Gasprom” sada odustao od ovog velikog posla, kategoričan je Ilić, dodajući da ne stoje ni tvrdnje da se Rusiji poklanja NIS za Južni tok, jer studija izvodljivosti kuda će gasovod proći još nije gotova.

Ilić koji je gotovo u dnevnim kontaktima sa ruskom stranom ističe da će naredni susreti biti prilika da se utvrdi trasa magistralnog gasovoda, kapacitet, tempo kojim će se radovi izvoditi, naglašavajući da prelazak Južnog toka preko Rumunije nije u planu.

– Javnost treba da zna da kapacitet gasovoda ne zavisi od srpskih pregovarača, već od toga koliko je gasa potrebno Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, Austriji, dakle onim zemljama koje će trošiti ovaj gas. Nelogično je da ruski partner kaže kako će kapacitet gasovoda koji ide preko Srbije biti 30 milijardi kubika, a da pri tom nema krajnjeg potrošača za tu robu, objašnjava prvi čovek „Srbijagasa”.

Realno je očekivati da će kapacitet gasovoda preko Srbije biti veći nego onaj koji ide preko Grčke do Italije, jer je potrošnja gasa mnogo veća u pravcu koji ide preko Srbije. U sporazumu i piše najmanje 10 milijardi kubika gasa, što je pet puta više od sadašnjih srpskih potreba, podseća Ilić.

Ono na čemu, prema njegovom mišljenju, treba insistirati u narednim pregovorima s Rusijom jeste da se osigura trajno redovno snabdevanje svim vrstama energenata.

Sa činjenicom da su izjave koje stižu i sa srpske i sa ruske strane način borbe da svako prođe najbolje što može slaže se i Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik za energetiku bivšeg vicepremijera Miroljuba Labusa. Interes ruske strane je, dodaje, da ništa ne menja u sporazumu i to će na sve načine pokušati i da ostvari. S druge strane, Srbija je shvatila da može mnogo da dobije, ali i da izgubi i sada bi trebalo da konačno definiše svoju platformu. Loše je, međutim, i za jednu i za drugu stranu da putem medija šalju poruke javnom mnjenju i domaćoj političkoj sceni.

Ona ne veruje, kako kaže, da bi posao mogao propasti posle ratifikacije, jer je u interesu Srbije da ima alternativne pravce snabdevanja gasom, ali i tehnološki i ekološki moderne rafinerije, što je pitanje energetske bezbednosti i razvoja u naredne bar dve decenije.

Ono što, smatra ona, sigurno smeta, i zbog čega postoje otpori jeste način privatizacije NIS-a. Jer to nije javna procedura, nije tender putem kog Rusi kupuju srpsku fabriku goriva, zaključuje ona.

Jasna Petrović

-----------------------------------------------------------

Škundrić: Rusi su mogli da zaobiđu Srbiju

Gasno-naftni aranžman koji je početkom nedelje ratifikovan u Skupštini međudržavni je sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Ruske Federacije kojim svi podjednako dobijaju – i Srbija i Rusija. Realizacijom ovog projekta Srbija dobija siguran alternativni pravac snabdevanja gasom u narednih 40 do 50 godina, izjavio je gostujući u Poslovnom klubu „Politike” Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.

(/slika2)Kada je reč o ovom aranžmanu i uporede se samo Srbija i Bugarska, s kojom je Rusija takođe potpisala sporazum o gradnji, ne sme se zaboraviti činjenica da Rusi nisu imali drugu mogućnost nego da gasovod grade preko Bugarske, ali su takođe mogli da zaobiđu Srbiju, a oni su se upravo odlučili za našu zemlju, kaže ministar Škundrić (ceo intervju biće objavljen u nedeljnom broju).

Pošto Rusi insistiraju na paketu, dakle gradnji gasovoda Južni tok i privatizaciji 51 odsto NIS-a i završetku podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru, ne može se dogoditi da se potpiše kupoprodajni ugovor za naftnu kompaniju, a da Srbija nema dovoljne garancije da gasovod odgovarajućeg kapaciteta neće proći kroz Srbiju.

Upitan da prokomentariše izjave Jurija Buligina da ratifikacija sporazuma ne znači i gradnju Južnog toka, kao i najave LDP-a da se ceo gasno-naftni aranžman preispita pred Ustavnim sudom, ministar Škundrić kaže da kad god se daju neka tumačenja da se to radi s određenim ciljem i namerom. Ali, dodaje on, ovde je reč o sasvim drugačijoj stvari, odnosno o međudržavnom sporazumu koji je na obostranu korist. Ovaj sporazum otvara nove mogućnosti Srbije u odnosu na zemlje Evropske unije i to u strateškom pogledu.

On je juče naglasio da električna energija sigurno neće poskupeti do kraja ove godine, podsetivši da cenu struje ne određuje Ministarstvo rudarstva i energetike, već Agencija za energetiku.

J. P. – D. S.

-----------------------------------------------------------

Američka upozorenja Mađarskoj

Američki ambasador u Budimpešti Ejpril Foli izjavila je juče da bi Mađarska trebalo da razmotri mogućnosti obustavljanja pregovora s Rusijom oko gasovoda Južni tok, dodajući da bi Mađarskoj bilo korisno da razmisli o mogućnosti suspenzije pregovora s Moskvom.

Zamenik mađarskog ministra ekonomije Abel Garamheđi izjavio je da Budimpešta nema nameru da prekida pregovore s Rusijom oko tog sporazuma, prema kojem bi deo gasovoda Južni tok prolazio kroz Mađarsku.