Варнице на Јужном току

Изјавом Јурија Булигина, представника руске трговачке коморе, да ратификација гасно-нафтног споразума у српској скупштини не значи и почетак градње Јужног тока, поново је отворено питање каква је заправо будућност овог алтернативног гасовода, који треба да повеже енергетски Русију са Европом. Став Булигина протумачен је као заузимање боље стартне позиције уочи наставка преговора Србије са „Гаспромом” око градње Јужног тока и продаје 51 одсто капитала НИС-а „Гаспромњефту”.

Андреј Хрипунов, шеф руске трговачке коморе, рекао је јуче за „Политику” да је помало изненађен изјавом свог колеге Јурија Булигина, истичући да, када две стране потпишу међудржавни споразум, имају обавезе да поштују одредбе тог документа.

– Преговори о техничким детаљима нафтно-гасног аранжмана биће тек вођени. Међутим, споразумом је предвиђена цена за НИС која мора да се поштује – нагласио је Хрипунов.

Он сматра да је доста притисака и са једне и са друге стране, подсећајући да је гасно-нафтни споразум потписан у Москви на највишем државном нивоу и да се обавезе из уговора односе и на НИС и на Јужни ток. 

Нервоза између Београда и Москве настала је када је влада Србије позвала ревизорске куће да ураде процену тржишне вредности НИС-а, након чега је његов капитал процењен на 2,2 милијарде евра, што је тумачено као покушај појединих министара у влади да првобитно договорених 400 милиона евра повећа. Највише примедби на цену од 400 милиона евра који ће припасти држави имао је потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић.

Међутим, уколико би се због све учесталијих притужби дела стручне јавности да је гасни аранжман са Русијом штетан за српску привреду догодило да цео посао на крају и пропадне, већи градови Србије – Ужице, Чачак и Ниш имали би током зиме проблема у снабдевању гасом, а цена овог енергента би после тога била знатно већа, каже за „Политику” Саша Илић, директор Јавног предузећа „Србијагас”, који је с Дмитријем Медведевом у Београду потписао споразум о оснивању заједничког предузећа за градњу гасовода.

Упитан да прокоментарише наводе Јурија Булигина, Илић каже да верује да је руски представник то рекао због проблема које поједине руске фирме имају по доласку у Србију, а не због тога што мисли да од посла неће бити ништа. Напротив. Чињеница је да је руски капитал много теже протеклих година улазио у Србију, него онај који је долазио са Запада.

– Потписивањем међудржавног уговора, као и ратификацијом споразума не само са Србијом, већ са свим осталим земљама преко којих ће Јужни ток проћи, Русија је јасно ставила до знања ко су јој приоритети у овом послу, тако да сумњам да би „Гаспром” сада одустао од овог великог посла, категоричан је Илић, додајући да не стоје ни тврдње да се Русији поклања НИС за Јужни ток, јер студија изводљивости куда ће гасовод проћи jош није готова.

Илић који је готово у дневним контактима са руском страном истиче да ће наредни сусрети бити прилика да се утврди траса магистралног гасовода, капацитет, темпо којим ће се радови изводити, наглашавајући да прелазак Јужног тока преко Румуније није у плану.

– Јавност треба да зна да капацитет гасовода не зависи од српских преговарача, већ од тога колико је гаса потребно Мађарској, Италији, Словенији, Аустрији, дакле оним земљама које ће трошити овај гас. Нелогично је да руски партнер каже како ће капацитет гасовода који иде преко Србије бити 30 милијарди кубика, а да при том нема крајњег потрошача за ту робу, објашњава први човек „Србијагаса”.

Реално је очекивати да ће капацитет гасовода преко Србије бити већи него онај који иде преко Грчке до Италије, јер је потрошња гаса много већа у правцу који иде преко Србије. У споразуму и пише најмање 10 милијарди кубика гаса, што је пет пута више од садашњих српских потреба, подсећа Илић.

Оно на чему, према његовом мишљењу, треба инсистирати у наредним преговорима с Русијом јесте да се осигура трајно редовно снабдевање свим врстама енергената.

Са чињеницом да су изјаве које стижу и са српске и са руске стране начин борбе да свако прође најбоље што може слаже се и Зорана Михајловић-Милановић, саветник за енергетику бившег вицепремијера Мирољуба Лабуса. Интерес руске стране је, додаје, да ништа не мења у споразуму и то ће на све начине покушати и да оствари. С друге стране, Србија је схватила да може много да добије, али и да изгуби и сада би требало да коначно дефинише своју платформу. Лоше је, међутим, и за једну и за другу страну да путем медија шаљу поруке јавном мњењу и домаћој политичкој сцени.

Она не верује, како каже, да би посао могао пропасти после ратификације, јер је у интересу Србије да има алтернативне правце снабдевања гасом, али и технолошки и еколошки модерне рафинерије, што је питање енергетске безбедности и развоја у наредне бар две деценије.

Оно што, сматра она, сигурно смета, и због чега постоје отпори јесте начин приватизације НИС-а. Јер то није јавна процедура, није тендер путем ког Руси купују српску фабрику горива, закључује она.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Шкундрић: Руси су могли да заобиђу Србију

Гасно-нафтни аранжман који је почетком недеље ратификован у Скупштини међудржавни је споразум о стратешком партнерству Србије и Руске Федерације којим сви подједнако добијају – и Србија и Русија. Реализацијом овог пројекта Србија добија сигуран алтернативни правац снабдевања гасом у наредних 40 до 50 година, изјавио је гостујући у Пословном клубу „Политике” Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике.

(/slika2)Када је реч о овом аранжману и упореде се само Србија и Бугарска, с којом је Русија такође потписала споразум о градњи, не сме се заборавити чињеница да Руси нису имали другу могућност него да гасовод граде преко Бугарске, али су такође могли да заобиђу Србију, а они су се управо одлучили за нашу земљу, каже министар Шкундрић (цео интервју биће објављен у недељном броју).

Пошто Руси инсистирају на пакету, дакле градњи гасовода Јужни ток и приватизацији 51 одсто НИС-а и завршетку подземног складишта у Банатском Двору, не може се догодити да се потпише купопродајни уговор за нафтну компанију, а да Србија нема довољне гаранције да гасовод одговарајућег капацитета неће проћи кроз Србију.

Упитан да прокоментарише изјаве Јурија Булигина да ратификација споразума не значи и градњу Јужног тока, као и најаве ЛДП-а да се цео гасно-нафтни аранжман преиспита пред Уставним судом, министар Шкундрић каже да кад год се дају нека тумачења да се то ради с одређеним циљем и намером. Али, додаје он, овде је реч о сасвим другачијој ствари, односно о међудржавном споразуму који је на обострану корист. Овај споразум отвара нове могућности Србије у односу на земље Европске уније и то у стратешком погледу.

Он је јуче нагласио да електрична енергија сигурно неће поскупети до краја ове године, подсетивши да цену струје не одређује Министарство рударства и енергетике, већ Агенција за енергетику.

Ј. П. – Д. С.

-----------------------------------------------------------

Америчка упозорења Мађарској

Амерички амбасадор у Будимпешти Ејприл Фоли изјавила је јуче да би Мађарска требало да размотри могућности обустављања преговора с Русијом око гасовода Јужни ток, додајући да би Мађарској било корисно да размисли о могућности суспензије преговора с Москвом.

Заменик мађарског министра економије Абел Гарамхеђи изјавио је да Будимпешта нема намеру да прекида преговоре с Русијом око тог споразума, према којем би део гасовода Јужни ток пролазио кроз Мађарску.