Diploma za siguran posao i dobru zaradu u svojoj zemlji

Iako se mehanika i nauka o mašinama na Univerzitetu u Beogradu izučava 150 godina, Mašinski fakultet ovog oktobra slavi 75 godina postojanja. Pre proslave, fakultet će otvoriti vrata za novu generaciju brucoša, a analize poslednjih godina pokazuju da se svakog juna ovde traži indeks više. U razgovoru za naš list, dekan prof. dr Vladimir Popović poručuje maturantima da upišu fakultet koji se oslanja na tradiciju, ali gleda u budućnosti, koji će im omogućiti siguran posao, dobru zaradu, ali i posao u svojoj zemlji i čiji profesori će ih naučiti – kako da razmišljaju.

Sa kakvim rezultatima i planovima dočekujete rođendan?

Mi se ponosimo našom tradicijom i rezultatima u prošlosti, ali, baš zbog toga, i u ovoj godini velikih jubileja moramo biti na visini zadatka u svim segmentima rada. Ovo je prva godina rada novog rukovodstva, pa je normalno i da se pojavila nova energija. Prethodnu godinu je obeležilo izvanredno interesovanje studenata za upis na sve studijske programe našeg fakulteta, nastavak sjajnih rezultata naših studentskih timova (posebno bih istakao ove godine rezultate tima „Beoavija”), nastavak izgradnje novog identiteta fakulteta, kao i povećana aktivnost na međunarodnim projektima. Ali uvek treba da imamo u vidu to da u kući sa tradicijom ništa niti počinje niti se završava nama, i da smo svi mi samo jedna faza u razvoju i građenju ugleda naše kuće.

Brojne investicije u Srbiji dovele su do toga da se na vašem fakultetu traži mesto više, podaci pokazuju i da diplomci ne odlaze iz naše zemlje kako je to nekada bio slučaj. Koji se studijski programi trenutno najviše traže na osnovnim, a koji na master studijama?

Na tome se radilo godinama, ali su nam i okolnosti, koje uključuju i dobru politiku države, išle na ruku. To povećano interesovanje je doprinelo podizanju kvaliteta novoupisanih studenata – prosečna ocena iz srednje škole naših brucoša ove godine je 4,41. Oko 60 odsto novih studenata su gimnazijalci, dok su 30 procenata dame. Permanentno radimo na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih. Prilagođavamo se tržištu, ali još više razvoju novih tehnologija. Na osnovnim studijama imamo dva studijska programa – Mašinsko inženjerstvo (ukupno 620 mesta, od kojih je 520 budžetskih) i Informacione tehnologije u mašinstvu (60 mesta). Za ovaj drugi studijski program imamo veće interesovanje, kada se uzme u obzir broj prijavljenih kandidata na jedno budžetsko mesto, ali je i broj mesta mali (20). Kada je reč o popularnosti naših studijskih modula (master studije), tradicionalno najveći broj studenata se upisuje na termotehniku, proizvodno mašinstvo (koje uključuje i veštačku inteligenciju, robotiku, inteligentne tehnološke sisteme), procesnu tehniku, industrijsko inženjerstvo, automatsko upravljanje...

Nekada su studenti molili profesore da im pomognu u pronalaženju posla, danas kompanije, i strane i domaće, dolaze kod vas da nude zaposlenje studentima. To nije došlo preko noći.

Tome je najviše doprinelo povećanje ponude kvalitetnih poslova za inženjere, kao i povećanje zarada u kontinuitetu, posebno poslednjih pet godina. Veliki broj visokotehnoloških kompanija je otvorio svoje razvojne centre u našoj državi, što je ključno za budući razvoj. Jako retko dobijamo upite da nekom našem studentu pomognemo u pronalaženju posla. Imamo izuzetnu saradnju sa svim internacionalnim i domaćim kompanijama koje posluju u Srbiji, čak i sa onima koje na prvi pogled imaju malo dodira sa tradicionalnim mašinstvom. I na tome stalno radimo, ništa ne dolazi samo od sebe. Nalazimo se u samom vrhu svih fakulteta u državi kada se kao kriterijum uzme procenat zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju studenti kada završe fakultet.

U bogatu zbirku nagrada i priznanja početkom godine dodali ste i Svetosavsku nagradu i Sretenjski orden. Kolik ova ukazana čast obavezuje?

Tako je, velika čast, ali i velika obaveza jeste dobiti dva tako visoka odlikovanja od svoje države. Smatram da smo svojim radom prethodnih decenija to i zaslužili, ali pred nama je zadatak da dalje napredujemo. Jer samo tako možemo biti, kako kaže naš moto, „korak ispred svih”. Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti i tradiciji za ponos, bez obzira na brojne sjajne generacije i čuvene profesore koji su mu ime pronosili širom sveta, Mašinski fakultet dalje može i mora da napreduje. Verujem da i danas ovde postoji nova energija, znanje i elan za unapređenje mnogih segmenata rada kako bi naš fakultet i u budućnosti ostao kamen temeljac obrazovanja i nauke.

Mnogi srednjoškolci ovih dana biraju šta će studirati. Imate li neki savet za njih, a posebno za one koji razmatraju mogućnost da upišu Mašinski fakultet?

Prijemni ispit na našem fakultetu je 28. i 29. juna, a polaže se samo matematika, kao i dugi niz prethodnih godina. Vreme u kome živimo je vreme inženjerstva, i to je činjenica koja nam ide na ruku. Zadatak naše generacije profesora i ove uprave jeste da sve te mogućnosti iskoristi na pravi način. Našim budućim studentima mogu da poručim da je upis na Mašinski fakultet pravi izbor. Na taj način upisuju fakultet koji će ih naučiti kako da razmišljaju, ali i koji će im omogućiti siguran posao, dobru zaradu, ali i posao u svojoj zemlji. Poslednjih nekoliko godina jako mali procenat naših diplomaca odlazi van Srbije, što je važno za fakultet, ali još više za našu državu. Verujem da je to pravi zalog za budućnost.