Da li će stara sovjetska bomba odlučiti rat u Ukrajini

Rat u Ukrajini izgleda da je zauvek promenio način savremenog ratovanja, ali je i pokazao kako se obe zaraćene strane prilagođavaju situaciji na frontu. Menja se taktika ali i oružje koje dominira na ratištu.

I Ukrajinci i Rusi bili su deo moćne Crvene armije koja je u leto 1941. godine dobila teške i krvave lekcije od Hitlerovske armade.  Sovjetska armija praktično je bila potučena do nogu, trpela je ogromne gubitke, stotine hiljada ubijenih i zarobljenih sovjetskih vojnika gotovo je ubedila Berlin u brzu pobedu na Istočnom frontu.

Ipak, onda je došlo do čudesne transformacije Crvene armije. Vojne fabrike su preseljene na Uralske planine, jedinice su dobile opremu za zimsko ratovanje, proizvedena su nova oružja, tenkovi i krenuo je kontra udar koji se završio u Berlinu. SS divizije izgubile su oreol nepobedljivosti a Sovjetski Savez se prilagodio novoj eri modernog rata.

Ukrajina je od SSSR-a nasledila odličan PVO sistem S-300 koji predstavlja ozbiljnu pretnju bilo kojoj avijaciji na svetu. Glavni nedostatak savremenog vojnog vazduhoplovstva su visoke cene izrade modernih aviona, lovaca i bombardera. Zbog toga ni Rusija ne rizikuje i ne šalje svoje avione u domet protivničke PVO.

Ipak, izgleda da su Rusi rešili ovaj rebus i to bi po mnogima moglo da bude presudno za dalji tok rata u Ukrajini. Stare FAB bombe iz sovjetskog doba uspeli su da preprave i uspešno koriste na frontu.

Tradicionalno bombardovanje podrazumeva da avion bude iznad svog cilja i gađa protivničke položaje, a to daje priliku protiv vazduhoplovnoj odbrani da ga locira i obori. Klizne FAB bombe rešavaju ovaj problem jer avion uopšte ne ulazi u vidno polje radara PVO.

Klizna bomba je obična konvencionalna bomba kojoj su ruski inženjeri ugradili krila i opremili je GPS uređajem. Tako je bomba postala „pametna“, kad je avion ispali ona kliza i putuje još desetine kilometara a GPS je navodi tačno na cilj. Klizne bombe su izuzetno precizne, omogućavajući precizne udare koji minimiziraju civilne žrtve.

Rusija koristi avione Su-34 i 35 za izbacivanje ovih bombi ostajući izvan  dometa ukrajinske mreže protivvazdušne odbrane. Avioni se ne mogu gađati, a bombe lete i pogađaju svoje mete.

U poslednje vreme ruska avijacija izvodi dnevno do 20 udara kliznim bombama. Za razliku od dronova Lancet koji nose bojevu glavu od 40 kilograma, klizne bombe isporučuju teret od 500 do 1.500 kilograma izazivajući ogromnu štetu neprijatelju. Rusija je ovim bombama prosto pustošila ukrajinske položaje u Bahmutu posebno na visokim zgradama koje je Ukrajinci koristili kao odbrambena uporišta.

Ukrajina trenutno nema efikasan način za odbranu od klizećih bombi i one su veliki problem za bilo koju veliku ukrajinsku formaciju koja napada na otvorenom terenu.

Procenjuje se da Rusija ima stotine hiljada bombi koje vrlo lako može da pretvori u klizne bombe po vrlo maloj ceni. Model FAB-500M-62  trenutno se najčešće koristi ka platforma za pametne klizne bombe.

Rusi bacaju ove klizne bombe  sa njihovih najnaprednijih borbenih aviona  Su-34 i Su-35 kaže zvaničnik američke odbrane koji je želeo da ostane anoniman s obzirom na osetljivost teme.

Vojni avioni lete iznad teritorije koju kontrolišu ruske snage, ispaljuju bombe koje lete još 50 ili 60 kilometara, prelaze liniju fronta i zatim udaraju na položaje ukrajinske vojske.

Ove bombe teže je pogoditi čak i od hipersoničnih projektila Kindžal, iznenađeno su konstatovali američki stručnjaci.  

„Oružane snage Ukrajine su bespomoćne od ruskih visoko preciznih udara, priznao je savetnik komande ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat.

Prema njegovim rečima, ruska taktika se ozbiljno promenila. Sada se ukrajinske pozicije ugrožavaju pomoću visoko preciznih vođenih bombi. A njihova moć stalno raste. Do skora kijevski generali su bili zabrinuti zbog klizećih bombi UPAB-500B (njihova masa je bila 500 kg, od čega je 390 kg eksploziva), a već sada Rusi koriste i tri puta snažniji UPAB-1500.

Takve bombe su sposobne da probiju posebno jaka utvrđenja, kao što su duboka komandna mesta ili podzemna skladišta municije. Ignat kaže da ruska avijacija svakog dana baca oko 20 vođenih bombi na ukrajinske položaje duž cele linije dodira, piše „Difens post“.

Rusija ima velike zalihe ovih avio-bombi, a jeftinije su i brže mogu da se nadograde nego da se proizvode skupe rakete, priznaje Jurij Ignat.

„Samo dodaju krila, GPS i spremne su da polete. Ima ih u dovoljnim količinama, samo ih treba nadograditi. Sa raketama je situacija komplikovanija. Za njihovu izradu treba znatno više vremena i novca. Cena jedne rakete je milionska, a FAB bombe sa krilima i dže-pi-es-om jeftinije su i do stotinu puta, navodi ukrajinski savetnik.

Prema njegovim rečima pokušaj presretanja ovih bombi nije efikasan, čak nije ni racionalan. Jedini izlaz iz ove situacije jeste da se napadnu avioni koji ih lansiraju. A oni su izvan dometa ukrajinske vojske.

Pametne sovjetske bombe možda su i pravi razlog zašto ne počinje dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva jer svako ozbiljnije grupisanje tehnike i vojske u blizini linije fronta biva surovo uništeno od strane ruske vojske.