Dan mladosti

Na Dan mladosti, 25. maja, sa delegacijom sam položio jedan venac na grob Tita, a drugi na grob Jovanke. Želio sam da vidim kako posle ravno 41 godinu izgleda mauzolej u kojem su sahranjeni.

Iznenadilo me je šaroliko društvo iz cele regije, koje se penje uz obronak Dedinja da bi odalo počast Titu i Jovanki, za doprinos koji su zaslužili svojim ulogama u socijalističkoj Jugoslaviji. Dok sam nemo posmatrao slova na nadgrobnim pločama kroz glavu mi je prošao moj život u državi koju su stvorili milioni entuzijasta, u borbi protiv fašizma, a mnogi dali svoje živote za oslobađanje zemlje.

Uglavnom starine iz cele regije stižu, uz žamor, dok im na ulazu uzimaju po 400 dinara (valjda kazne) što su došli da u prolazu još jednom pozdrave dvoje ljudi koji su ceo svoj život darovali bivšoj zemlji. Znaju ti došljaci zbog čega su svakog 25. maja na grobovima dedinjskog brežuljka, jer tu leže istinske legende njihove mladosti, koje su zajedno s njima prošle petogodišnju golgotu strašnog fašističkog terora nad uistinu golorukim narodom.

Onda, nakon pet godina, svanulo je sunce i obasjalo zemlju od Triglava do Đevđelije i dvadesetak miliona ljudi obdarilo nadom. A novostvorena država pružila im je i više nego što su očekivali boreći se za nju. Dobili su pravo da samostalno odlučuju o sopstvenoj porodici, besplatno školovanje, besplatno lečenje i mogućnost da mogu uz ličnu odluku da odu u bilo koji deo sveta za svojom boljom budućnošću. Organizovana država, koja je imala sluha za istočni blok, a istovremeno je razvijala dobrosusedske odnose sa Zapadom, iznedrila je Pokret nesvrstanih, koji je postao treći blok u svetskim okvirima.

Ova zemlja bila je poštovana od celog sveta, a njen vođa nakon svoje smrti doveo je ceo politički svet u Beograd. To je samo dokaz onoga što sam lično iskusio krstareći za vreme studentskih ferija istokom i zapadom, kao i afričkim zemljama, gde je moj crveni pasoš s uvažavanjem prihvatan i omogućavalo mi mnogo više nego što sam i zasluživao.

Sve ovo što pišem može da potvrdi sedamdeset generacija odgojenih u socijalističkoj Jugoslaviji. Danas mi je žao ljudi koji nisu imali sreće da prožive socijalističke dane koji su učinili mnogo dobroga ljudima i njihovim naslednicima.

Ne želeći bilo kakvo poređenje, niti optuživanja potonjih vođa, moram samo da napomenem da je suviše lako izbrisana iz istorije zemlja časnih radnika i seljaka, koja je svetu dala izuzetne ličnosti na svim poljima života. Zaboravismo bar jedno hvala velikom Danu mladosti, velikom druženju, koje je nekad, a moglo je i danas sjedinjavati časne ljude sa svih opevanih prostora jedne od najlepših zemalja sveta.

Moj doprinos izgubljenoj zemlji je jedno veliko i trajno sećanje.

Nikola Radonja